правних механизама у тој области, пре свега уставне жалбе која омогућава уставносудску заштиту људских права пред Уставним судом, и захтева за заштиту законитости Врховном касационом суду, ванредног правног лека за случај повреде закона правоснажним одлукама нижестепених судова. То су, наиме, и последња правна средства у националном законодавству која, како објашњавају правници, треба искористити пре евентуалног обраћања Европском суду за људска права. Уставна жалба управо обележава деценију од конституисања у српски уставни систем, а захтев за заштиту законитости је пре неколико година, новим Закоником о кривичном поступку (ЗКП) омогућен и одбрани, док је раније био ексклузивно право Тужилаштва.
Закон је предвидео да тај ванредни правни лек, уколико се утврди да је основан, може довести до преиначења правоснажне пресуде или друге правоснажне судске одлуке донете било током првостепеног или другостепног поступка, до укидања и враћања на поновно одлучивање и суђење.
Судија Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда и Високог савета судства, каже да је „тешко одговорити да ли се захтев за заштиту законитости показао као делотворан правни лек и ефикасно правно средство, јер то зависи ко гледа и с које стране се гледа“.
- Суштина захтева за заштиту законитости је оно што му и сам назив каже, да се испоштује закон, да поступак буде законит, примена права законита. Само усвајање захтева и укидање правоснажне пресуде не значи да ће окривљени у поновљеном поступку бити ослобођен, али морају се исправити грешке - каже Милојевић и додаје да је личног става да овако како је конципиран захтев за заштиту законитости не одговара европским стандардима. - Дакле, права одбране, односно разлози за подношење захтева за заштиту законитости сужени су у односу на права која има тужилац.
Због тога би могло да се закључи да није баш, с аспекта одбране, ефикасно правно средство јер не гарантује, како се то популарно каже, „једнакост оружја“, односно једнакост странака пред судом, а европски стандарди и конвенције говоре да и оптужени мора имати сва права пред судом.
Он каже да се због тих недоречености, у Врховном касационом суду срећу са апсурдним ситуацијама.
- Деси се да другостепени суд, рецимо, апелациони суд, погреши и одбаци благовремену жалбу као неблаговремену, а тиме је повређено чисто право на правни лек, право на правично суђење. Међутим, тај разлог није предвиђен законом за подношење захтева за заштиту законитости, па га онда и ми одбацујемо, односно ми смо у суду заузели став па смо то превазишли.
Као један од примера, судија Милојевић наводи и ситуацију кад због дугог трајања поступка, предмет након што стигне у жалбени суд застари пре решавања о жалби на неправоснажну пресуду, али је другостепени суд потврди јер се креће само у правцу жалбених навода, а грађанин у моменту подношења жалбе није могао да укаже на застарелост јер није ни била наступила.
- Дакле, ми видимо пропусте нижестепених судова, уочимо повреду коју не можемо да отклонимо, јер не можемо да реагујемо с обзиром на сужен обим одбране по питању разлога за захтев за заштиту законитости, а можда ће тај грађанин касније остварити та права пред Уставним судом или пред неким међународним судом. Сматрам да није доречен овај ванредни правни лек и да га треба мењати пре свега у погледу проширивања основа по којима има право одбрана да поднесе захтев за заштиту законитости и мислим да би тај проценат усвојених одлука био можда и већи - каже Милојевић.
У првих девет месеци ове године у Врховном касационом суду примљено је 1.129 захтева за заштиту законитости, а решено их је око 800.
По неофицијелној статистици усвојено је нешто више од тридесет захтева за заштиту законитости на правоснажне пресуде, а због утврђених повреда закона у десетак предмета ће бити поновљено суђење јер су пресуде укинуте делимично или у целости, у четрнаест су одбијене оптужбе због застарелости, а неколико пресуда је преиначено у ослобађајуће.
Укупно усвојених захтева за заштиту законитости у првих девет месеци, било је више од седамдесет, а остали се углавном односе на правоснажне судске одлуке доношене током суђења и на решења о накнадама за одбрану.У току 2015. године је усвојено 142 захтева за заштиту законитости у кривичној материји, у грађанској су усвојене 633 ревизије и у управној материји 55 захтева.
- Дакле, те укинуте правоснажне пресуде су биле мањкаве, а то не значи -наглашава судија Милојевић - да неко није или јесте крив, већ једноставно судска одлука мора да се донесе после одговарајућег поступка који мора бити законит.
Имајући у виду укупан, огроман број предмета у свим судовима који се правоснажно решава на годишњем ниву, председник Врховног касационог суда каже да је број оних у којима се у поступцима по ванредним правним средствима утврде пропусти, веома мали.
- Али ванредни правни лек постоји да не долази уопште до грешака нижестепених судова - закључује Милојевић.
Јаска Јаковљевић
Последња шанса за све
По искуству адвоката Владимира Маринкова, поступак уз „једнакост оружја“ и постављање суда у улогу чистог арбитра доводи до тога да се лакше користи овај ванредни правни лек и то не само на правоснажне пресуде већ и на неке одлуке које се доносе током самог поступка као што су одлуке о притвору, одлуке везане за истрагу, неке процесне радње у току поступка...
- Битно је то што се као разлози препознају и одлуке Уставног суда као и одлуке Европског суда за људска права којим се утврђују повреде загарантованих права учесника у поступку . Генерално то је за све учеснике у поступку, драгоцен правни лек који може да преокрене коначан исход - каже Маринков.
