Колико су нотари зарадили у септембру и октобру 2014.

у јавна овлашћења из дотадашње надлежности суда, још није познато, али податке о томе, по решењу повереника за информације од јавног значаја, Министарство финансија треба да омогући јавности.

У поверениковом решењу, које је донето крајем јануара и, како сазнаје „Дневник”, рок његовог извршења лагано истиче, заузет је став да „те информације треба да буду доступне јавности“.

Информације се односе на непуна два месеца рада јавних бележника, пре него што им је, од новембра 2014, уведена обавеза да, осим ПДВ-а, у  буyет уплаћују и 30 одсто прихода. Реч је, подсетимо, о периоду који је остао упамћен по великом вишемесечном протесту адвоката, којим су издејствоване одређене измене Закона о јавним бележницима.

Поверениковим решењем обавезано је Министарство финансија – Пореска управа у Београду да податке о висини пореских обавеза од 1. септембра  2014. до 16. октобра 2014. године, које су уплатили јавни бележници на територији града Београда, достави по захтеву о доступности информација од јавног значаја који је у новембру исте године поднео београдски адвокат Урош Тешмановић, а пошто је одбијен, поднео је жалбу поверенику.

Министарство финансија – Пореска управа у Београду требало би најкасније пет дана од пријема тог решења, у које је „Дневник” имао увид, да омогући подносиоцу захтева тражене информације, односно документа из којих се може сазнати износ пореских обавеза који су београдски јавни бележници уплатили у назначеном периоду у корист буџета Србије.

Адвокат Урош Тешмановић је у изјави за „Дневник” потврдио да је 3. фебруара примио решење Повереника за информације од јавног значаја, али истиче да још није добио ни тражене информације нити било какво обавештење од Министарства финансија. 

– У сваком случају ћу покушати да то истерам до краја – казао је Тешмановић.

Захтев за приступ тим информацијама поднео је у време протеста адвоката, у договору с колегама с којима је тада сарађивао.

– Циљ нам је превасходно био да видимо колики су то приходи који се одливају из суда – истакао је Тешмановић, указујући на то да је суд остваривао знатне приходе од послова које су од 1. септембра 2014. преузели нотари по основу Закона о јавним бележницима.

Иако је прошло више од годину и по, Тешмановић је задовољан што је ипак усвојена његова жалба и поништено решење Министарства финаснија којим је био одбијен захтев за омогућавање информација.

– Никад није касно! Ту је, пре свега, спорно да ли се може задирати у  сферу, да кажемо, приватности јавних бележника, да се види колике они приходе имају. Повереник је заузео став да су они носиоци јавних овлашћења, да је интерес јавности претежан у односу на њихове приватне интересе и да су они, односно Пореска управа, дужни да на захтев по Закону о слободном приступу информација од јавног значаја, доставе информације о тим примањима – објашњава Урош Тешмановић.

У решењу повереника за информације од јавног значаја наведено је да је Пореска управа у Београду решењем од 27. новембра 2014. одбила Тешмановићев захтев за приступ информацијама од јавног значаја, позивајући се на одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији које се односе на начело чувања службене тајне у пореском поступку јер би омогућавање тражених информација представљало повреду права пореског обвезника на чување службене тајне.

Повереник је, цитирамо решење, „нашао да Пореска управа није пружила ваљан доказ о оправданости ограничења, односно није доказала које би то тешке правне и друге последице наступиле приступом траженим информацијама“. По ставу повереника, „тражене информације нису таквог карактера да би биле искључене из слободног приступа“.

„Ово посебно јер се тражене информације односе на пореске обавезе лица којима је Законом о јавном бележништву поверено вршење јавних овлашћења из којих, вршећи их, остварују приходе, те стога треба да буду доступне јавности, будући да су у вези с вршењем јавне власти, а не у вези с њиховим приватним животом”, пише у решењу.

„Осим тога, по Закону о тајности података, којим се уређује јединствени систем одређивања и заштите тајних података у Србији и престанак њихове тајности, као и друга питања, укључујући ознаке у степену тајности, тајна с ознаком ’службена тајна’ и не постоји у класификацији тајних података, док је у Закону о пореском поступку и пореској администрацији појам ’службена тајна’ замењен појмом ’тајни податак’, при чему је обавеза чувања тајног података повређена ако се незаконито користи или објави, а не када се учини доступном на основу Закона о доступности информација од јавног значаја”, наводи се у решењу.

Ј. Јаковљевић

Нема жалбе

Министарство финансија – Пореска управа у Београду обавезује се да обавести повереника за информације од јавног значаја о извршењу решења. На то решење, иначе, није допуштена жалба већ се може покренути управни спор.