– Трудимо се колико можемо у складу с нашим снагама да помогнемо тим људима, да им помогнемо у доношењу хране, у обезбеђивању најелементарнијих ствари за опстанак.
Он је казао да је минималан број тих људи, свега неколико десетина, до сада тражило коначни азил у Србији, наводећи да је од око 3.800 људи на централној станци у Бечу свега њих шест тражило да остане у Аустрији, док сви остали иду у Немачку и Скандинавију, те да они очигледно имају своје руте и знају где треба да иду.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је у Власотинцу да се у Србији новцем страних донатора гради неколико привремених прихватилишта за избеглице с Блиског истока и са севера Африке.
– Прихватилишта се граде на неколико места – казао је Вулин на конференцији за новинаре у Власотинцу. – Једно ће бити отворено у Суботици, надам се врло брзо, и постоји једно прихватилиште које ћемо градити на простору града Београда. Не градимо никакве трајне капацитете, већ привремене транзитне, да људи не би били на улици, и да им се деца не би разбољевала јер долази зима.
Вулин је додао да се прихватилишта граде искључиво донацијама европских фондова и међународних организација које се баве мигрантима.
Само кроз привремени прихватни центар за избеглице на Вашаришту у Кањижи, од његовог отварања пре три недеље, прошло је више од 26.000 људи, а међу избеглицама и мигрантима који су у току ове године из земаља Блиског истока и других кризних подручја прошли кроз Србију било је и око 3.000 деце без пратње родитеља. То су подаци који су јуче саопштени приликом посете покрајинских и републичких званичника општини Кањижа, а уз обилазак транзитног центра на Вашаришту, главна тема је како да се људима у невољи што ефикасније на одговарајући начин помогне док су
на пропутовању кроз нашу земљу према земљама Европске уније.
Број изгеглица и миграната који пролазе кроз транзитни камп на кањишком Вашаришту веома је променљив па је, по речима комесара кампа Роберта Лесмајстера, у понедељак увече евидентирано 1.600 људи, од којих је највећи број током ноћи продужио даље, да би ујутро остало њих 270.
Тај број се знанто увећавао већ током јучерашњег дана, посебно нешто после поднева, када је ођедном пристигло пет ванредних аутобуса београдске „Ласте”, тако да је само за сат број повећан на више од 500. Међутим, многи из Београда пристижу таксијем или другим возилима, од којих неки одмах настављају према Хоргошу и граници да би се што пре домогли Мађарске. С Вашаришта, после окрепљења, избеглице настављају даље аутобусима, такси возилима па и пешице. Избеглице се овде задржавају углавном кратко, од неколико сати – већина најдуже 12 – а врло мали број два-три дана.
Веома је важно, нагласили су и чланови делегације Покрајинске владе и Покрајинског савета за миграције, с председницима др Бојаном Пајтићем и Михаљем Њилашом, који су боравили у Кањижи, да се помогне тим људима у невољи, и да то није ни политичко питање нити питање формалне природе, него је питање да ли сте људско биће или нисте, па тим људима треба пружити све што је могуће.
Покрајинска влада је општини Кањижа определила готово 14 милиона динара за решавање инфраструктурних проблема на обезбеђивању елементарних хигијенских и санитарих услова за прихват и збрињавање избеглица. Покрајинска влада се придружила захтеву општине Кањижа да Република Србија определи додатних 50 полицајаца за то подручје, што је веома важно ради безбедности тих људи и њиховог даљег одласка у Европу. То је, како је речено, важно због тога што се жели обезбедити амбијент у којем ће се људи осећати безбедно јер су они овамо дошли спасавајући живе главе. Покрајински званичници се придружују и захтеву кањишке општине, да Република Србија и ЕУ обезбеди више новца за решавање проблема.
Црвени крст Кањиже у прихватном кампу на Вашаришту свакодневно најугроженим избеглицама, пре свега деци и најстаријим лицима, расподели 200 оброка и већу количину флаширане воде.
М. Митровић, Танјуг
Будимпешта: Забрањен улаз у воз за Немачку
У Будимпешти хаотичне сцене на железничкој станици „Келети”, на којој стотине миграната покушава да се укрца на „воз за Немачку”.
Будимпештанска станица „Келети” (Источна) била је привремено затворена, а од свих путника је затражено да је напусте, да би затим поново око 10 часова била отворена за саобраћај, али не и за мигранте, објавила је мађарска агенција МТИ. Приближно 500 миграната – мушкараца, жена и деце – покушало је да уђе у последњи воз за Беч, а након затварања станице, како је известио Ројтерс, гневно је демонстрирало, тражећи поновно отварање станице и да им се омогући да отпутују за Немачку.
Владин портпарол Золтан Ковач је Ројтерсу, на питање зашто је станица затворена, рекао да Мађарска покушава да примењује законе Европске уније, по којима свако ко жели да путује по Европи треба да има важеће путне исправе и шенгенску визу.
– По ономе што је немачка канцеларка Ангела Меркел јуче рекла, јасно је да свако треба да се придржава закона ЕУ и мађарске власти се понашају у складу с тим – рекао је Ковач.
Немачка влада саопштила је јуче да не постоје никакви специјални возови који довозе у ту земљу избеглице из Мађарске, и истакла да европски закони прописују да тражиоци азила, који долазе у Мађарску, морају прво тамо да се региструју.
Помоћ Црвеног крста и Црвеног полумесеца
У Кањижу и Суботицу стигла је прва транша хуманитарне помоћи за избеглице и мигранте, који је Међународна федерација Црвеног крста и Црвеног полумесеца упутила у неколико градова Србије погођених миграцијама људи с Блиског истока. Укупан износ помоћи за градове у Србији је око 300.000 швајцарских франака, а тај новац је утрошен за хигијенске и беби-пакете, као и помоћ у храни и води за невољнике у избегличким колонама, који пролазе, осим кроз Суботицу и Кањижу, и кроз Зајечар, Прешево, Неготин, Димитровград и Бујановац.
Б. О.
