Крвави пир после свадбе у Мартоношу крај Кањиже

Седморо мртвих епилог је стравичне трагедије која се због нарушених породичних односа одиграла у недељу у јутарњим сатима у местима Мартонош и Ором у кањишкој општини. Раде Шефер (1960) из Сенте

из ловачке пушке с више испаљених хитаца усмртио је снајку Наталију Бајтаи (1990), њене родитеље Шандора Бајтаија (1963) и Каролину Бајтаи (1972), супругу Рожу Шефер (1968) и њене родитеље Јенеа Траћика (1941) и Рожу Траћик (1947). У трагичном догађају који је шокирао Србију, починилац крвавог пира је и сам страдао када га је у самоодбрани убио гост из Француске, младин теча, Емануел Доњон. Убица је пре тога ранио Емануелову супругу Наталију у раме, док је њихово малолетно дете било поред, али за сада није познато како је Французу успело да елиминише убицу. Наталија Доњон је збринута у болници, а њен супруг Емануел је саслушан у полицијској станици у Кањижи уз присуство службеног преводиоца за француски језик.

Стравични догађаји збили су се само дан после свадбеног весеља, које је у суботу поводом венчања Наталије Бајтаи из Мартоноша и Властимира Шефера из Сенте, приређено у ресторану „Штранд” на обали Тисе у Кањижи. Породични неспоразуми кулминирали су након свадбе, где је, како смо чули, било свађе, пошто отац младожење и починилац стравичног злочина није с одобравањем прихватао синовљеву изабраницу, али било је и других породичних несугласица.

Након свадбе, у недељу ујутро, по незваничним информацијама, Раде Шефер је најпре у Орому око 7.30 сати у кући породице Траћик убио таста и ташту, а потом је аутомобилом дојурио у Мартонош у дом породице Бајтаји, где је око 10 сати наставио крвави поход, у којем је на крају и сам убијен. У кући породице Бајтаи у Улици маршала Тита 55, усмртио је снајку, њене родитеље и супругу Рожу Шефер, која је ту остала да преспава после весеља. Младожењу Властимира, који је такође спавао у дому Бајтаијевих, пробудили су пуцњи из ловачке пушке, а када се пренуо, престравио се од призора и заплакао.

Кући страве у Мартоношу јуче у току поподнева, где је у присуству припадника МУП-а и Вишег јавног тужилаштва Суботица истражни судија Вишег суда Суботица обављао увиђај, није се могло ближе прићи. Улица је била закрчена новинарским екипама, које су се брзо сјатиле на место трагедије. Родбина и учесници свадбеног весеља узнемирениа и уплакани, комшије у неверици због свега шта се десило јер, сви су после свадбеног весеља очекивали да се по обичају родбина и пријатељи окупе на свечаном ручку.

Комшије прекопута прво је узнемирио немили догађај. Радмила Шафрањ сведочи да је из дворишта Бајтаијевих усплахирен истрчао један од гостију, Француз, који је био у свадби, па почео да запомаже и тражи помоћ вичући „Хелп! Хелп!” Радмила прича да је одмах позвала полицију и Хитну помоћ.

– Овако нешто се не памти у Мартоношу! – прича Радмилин супруг Иштван Шафрањ. – Не могу још да дођем себи. У четвртак сам причао са Шандором када је косио траву и сређивао окућницу за свадбу.

Матија Сабо, чија је кућа тачно прекопута Бајтаијевих, вели да је чуо пет-шест прасака, али да је с укућанима мислио да деца можда бацају петарде.

– Када смо изишли на улицу, видели смо да гост са свадбе, Француз, запомаже да се позову полиција и Хитна помоћ јер има убијених – вели Сабо. – Хтео сам да зовем, али су рекли да је комшиница Радмила то већ обавила. Чули смо да је требало након свадбе да код Бајтаијевих буде ручак, а уместо весеља, сви смо сведоци страшне трагедије.

Већ на први поглед видљиво је да је кућа Бајтаијевих лепо и домаћински сређена јер су се домаћини успешно бавили производњом зачинске паприке. Раде Шефер је живео у Сенти и дугогодишњи је члан Ловачког друштва „Сента”. Он је био велики заљубљеник у гађање глинених голубова, постизао добре резултате на такмичењима, па је био и међу најуспешнијима у Србији. Мада су у последње време породични односи били поремећени, у Сенти нико није могао ни претпоставити да би Раде могао починити ово што је приредио након синовљеве свадбе. Његова супруга Рожа, која је родом из Орома, две године је живела и радила у Италији, а како сазнајемо, приликом недавног привременог доласка кући, затражила је развод брака што је, по речима комшија, Радета додатно разбеснело.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да полиција предузима све да расветли оклоности тих убистава и да су због тога из седишта Управе криминалистичке полиције у Београду на лице места упућени искусни оперативци који заједно с колегама из подручне полицијске управе раде увиђај, а учествоваће и у комплетној истрази.

Милорад Митровић

 

Приведен неколико сати пре злочина

У полицији су за сада незванично потврдили, да је Раде Ш. у недељу ујутру око 5 часова приведен у полицију због пријаве породичног насиља.

Познаници породице Бајтаи кажу да је полиција позвана јер је Раде на свадби напао супругу Розу.

Полиција је Радета привела, саслушао га је тужилац, који му је написао кривичну пријаву за насиље у породици, али га није задржао у притвору већ га је пустио на слободу.

Раде Шефер је ловачку пушку поседовао као члан ЛД „Сента”, међутим, пре неколико година једном приликом имао је проблема с патролом полиције у Сенти, тако да му је пушка била одузета на две године, па му је ловачки стаж мировао. Ловачка пушка му је враћена током прошле године.

 

Најчешће пуцају повучени

У Србији је било више случајева масовних убистава, а убице су углавном, по сведочењима породице и познаника, били повучени људи. Масовне убице су углавном након злочина покушали и себе да убију, за оне од њих који су осталии живи утврђено је да су имали проблеме, а друштво и институције нису реаговали на време.

 Драган Чедић (32) 27. јула 2002. хицима из аутоматске пушке, на три различита места у Лесковцу, убио је бившу супругу Биљану (28) и шесторо чланова њене фамилије, док је четворо чланова тазбине и пријатеља ранио. Чедић је пронађен мртав тек месец након злочина.

 Владимир Ровчанин, припадник БИА, у Нишу је хицима из „хеклера” у службеним просторијама убио петоро и ранио троје својих колега. Трагедија је, по званичним информацијама, објашњена тиме да је Ровчанин био жртва такозваног вијетнамског синдрома.

 Милан Зековић из Земун Поља убио је јануара 2006. петочлану породицу Рогановић у Херцег Новом. Највише убода ножем – 27, нанео је дванаестогодишњем Жељку Рогановићу. Вештаци су проценили да болује од параноидне шизофреније.

 Никола Радосављевић (тада 32 године) 27. јула 2007, у родном селу Јабуковац, из „чиста мира” убио је девет особа, а тешко ранио две, углавном комшије. Све жртве су биле особе које су се нашле у његовој близини док је, опасан редеником, пролазио сеоским друмом. Сви су у тренутку пуцања били у усправном положају.

 Љубиша Богдановић (60) убио је 9. априла 2013. из ватреног оружја 13 комшија у месту Велика Иванча, код Младеновца, међу којима сина и мајку, а затим је пуцао себи у главу. Преминуо је 11. априла. Годину пре злочина Богдановић и син ког је убио добили су отказ. Убица је био и ветеран рата у Хрватској.

 

 

 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести