припадника ДБ-а, осумњичених за убиство новинара Славка Ћурувије 11. априла 1999. године.
У наставку суђења пред Специјалним судом у Београду у истом термину, 26. и 27 септембра, осим Улемека, такође као сведоци по предлогу оптужбе, требало би да буду испитани „земунци“ браћа Симовић, Милош и Александар.
Своје исказе истражним органима Улемек и браћа Симовић дали су први пут пре нешто више од две и по године. Средином јануара 2014. из Специјалног тужилаштва је саопштено да је исказ Милорада Улемека „битно допринео помаку у истрази случаја ’Ћурувија’ и покретању истраге против сада оптужених“.
Тужилаштво за организовани криминал је 14. јануара 2014. покренуло истрагу, а у јуну исте године подигло оптужницу против некадашњег начелника РДБ-а Радомира Марковића, бившег начелника београдског ДБ-а Милана Радоњића, бившег главног инспектора Друге управе ДБ-а Ратка Ромића и оперативца Мирослава Курака. Оптужница терети Курака за извршење убиства Ћурувије 11. априла 1999, Ромића да му је у томе помогао, док је Марковић осумњичен да је „сачинио план и подстрекао Радоњића“, а окривљени Радоњић да је потом „договорио реализацију с Кураком и Ромићем и обезбедио логистику“.
Суђење је почело 1. јуна прошле године, а окривљени од почетка процеса у потпуности одбацују оптужбе и тврде да немају никаве везе с Ћурувијиним убиством, да су „оптужбе бесмислене, исконструисане и да пуних петнаест година траје медијска хајка с циљем да се јавности представи апсолутна неистина о наводној злочиначкој улози РДБ-а“.
По тврдњи бранилаца, никада раније током поступка, до овог тренутка, одбрана није имала могућност да присуствује сведочењу Улемека и браће Симовић, нити да им поставља питања, јер су испитивани у претходној фази истраге против НН извршиоца кривичног дела, пре него што су означени као осумњичени.
Оптужени Милан Радоњић и Ратко Ромић су у притвору од 14. јануара 2014. године. Радомир Марковић је у пожаревачкој „Забели” на издржавању казне од 40 година затвора на коју је осуђен у случају „Ибарска магистрала“, а Мирослав Курак је у бекству и суди му се у одсуству. Сведоци Милорад Улемек, као и Милош и Александар Симовић на суђење ће бити доведени из затвора где издржавају најстроже затворске казне.
Улемек је осуђен на четрдесетогодишњи затвор правоснажним пресудама у предметима „Стамболић–Будва“, „Ибарска магистрала“, за више кривичних дела у случају „земунски клан“, као и по оптужбама да је с вођом „земунског клана“, сада покојним Душаном Спасојевићем, организовао атентат на премијера Зорана Ђинђића.
Браћа Симовић, припадници некадашњег „земунског клана“, осуђена су на најстроже затворске казне за више тешких кривичних дела „земунског клана” и по оптужбама за учешће у атентату на премијера Ђинђића.
Ј. Јаковљевић
Одбрана оспорава истинитост
У жалби на решење о потврђивању оптужнице, у коју је „Дневник“ имао увид, бранилац Радомира Марковића Владимир Маринков, оспоравајући истинитост сведочења Милорада Улемека, наводи да је тај сведок, да би „конструкцијама, инсинуацијама и неутемељеним закључцима изнео оптужбе против сада окривљених“ у исказу „измислио два сусрета с Марковићем“, један крајем марта 1999. године, у време НАТО бомбардовања Србије, а други у првој половини 2000.
Одбрана тврди да „Улемеков исказ оповргавају, а одбрану Радомира Марковића – да поменутих сусрета уопште није било – потврђује више осталих доказа, искази појединих сведока као и касније прибављени „Временик“ вођен у бази ЈСО-а за период од 26. до 30. марта 1999. године“.
