Легију можда преместе из „Алкатраза”?

Наредних дана, а најкасније до 9. јула, Виши суд у Београду требало би да одлучи о томе да ли ће Милорада Улемека Легију, бившег команданта ЈСО-а осуђеног на 40 година затвора

у процесу за атентат на премијера Зорана Ђинђића и по још три  пресуде,  „пребацити“ на такозвани обичан затворски режим, или  му продужити „специјални“  у  Посебној јединици пожаревачке Забеле, „српском Алкатразу“ с највишим безбедносним мерама.

Улемеку је  у претходних шест година, од  9. јула 2010. године, када је по Закону о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала, донето решење  о његовом упућивању  у Посебну затворску јединицу, најстрожи режим продужаван два пута, решењем од  9.  јула 2012, а потом истог датума  2014. године. 

Законом који регулише примену такозваног специјалног затворског режима, прописано је, наиме, да председник надлежног суда, на сваке две године, по службеној дужности  испитује и утврђује на основу чињеница и доказа из извештаја надлежних институција, да ли и даље постоје разлози да осуђени издржава казну  у Посебном затворском одељењу. Полиција, службе безбедности и јавни тужилац дужни су, по законским одредбама, да на захтев председника суда  доставе одговарајућу документацију, извештаје и мишљење на основу којих се може утврдити постојање разлога да се осуђеном продужи издржавање казне у Посебном  одељењу.

На  судску одлуку, како је регулисно, дозвољена је жалба председнику Апелационог суда, а жалба не одлаже извршење решења.

Ради одлучивања о жалби, председник Апелационог суда може тражити допунска објашњења од председника суда, полиције, служби безбедности и јавног тужиоца. Председник Апелационог суда може решењем одбацити жалбу као неблаговремену или недозвољену, одбити  као неосновану, или је уважити и укинути првостепено решење. 

Прописи о специјалном затворском режиму су много строжи  у односу на Закон о извршењу кривичних санкција (ЗИКС). У Посебном затворском одељењу осуђени има право месечно на само један пакет и на једну посету блиских сродника уз комуникацију кроз заштитно стакло, на телефонски разговор с њима највише два пута месечно,  а телефонски разговори и преписка се надзиру, изузев с браниоцем.

По  ЗИКС-у који се примењује у „класичним“ затворским установама , осуђени има право два пута месечно на посету брачног друга, деце, родитеља  и осталих сродника, а  управник завода може осуђеном одобрити и посете других лица. Посета траје најкраће један час. Осуђени  „има право да једном у два месеца борави с брачним другом три часа у посебним просторијама завода. Током извршења казне затвора по овом  закону,  осуђени се  може накнадно разврстати  у групу с већим степеном посебних права и погодности када остварује програм поступања.

Осуђени Милорад Улемек је у међувремену  постао сведок  Специјалног  тужилаштва у процесу против четворице бивших припадника ДБ-а,  оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999.године.

Подсетимо,  Специјално тужилаштво је почетком јануара  2014. саопштило, да се „до имена осумњичених за убиство Славка Ћурувије, после петнаест година истраге, дошло захаваљујући Улемковом исказу датом истражним органима којима се сам јавио, не тражећи  никаве привилегије,  нису му ни нуђене, нити их може добити“.   

Ј. Јаковљевић

 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести