а међу којима су оптужбе за ратне злочине, укључујући геноцид над више хиљада муслимана у Сребреници 1995. године.
– Ратко Младић није монструм, он је војник који је бранио од монструма оличеног у исламској ратној машини – рекао је Младићев адвокат Бранко Лукић Међународном кривичном суду за бившу Југославију, преноси АФП.
Агенција наводи да је процес против Младића последњи пре затварања тог суда наредне године и да се пресуда очекује „негде пре новембра 2017”.
Адвокат Лукић је рекао је да су се босански муслимани припремали за рат и да су створили ратну атмосферу и пре његовог избијања 1992. године, преноси Ројтерс.
– Странка демократске акције припремала се за рат – рекао је он, цитирајући делове Исламске декларације бошњачког ратног лидера Алије Изетбеговића, у којој се каже да „не може бити мира између исламске вере и неисламснких социјалних и политичких институција”.
Лукић је рекао да су све стране, не само босански Срби, одговорне за насиље у Босни, као и арапски муџахедини који су се борили уз босанске муслимане.
По браниоцу, тужиоци су током процеса одговорним за злочине у БиХ прогласили „свакога ко је Србин”.
– То није ништа друго него недозвољива колективна кривица – оценио је адвокат Лукић.
Он је „политику Тужилаштва” о „колективној кривици свих Срба за удружени злочиначки подухват”, као и „окривљавања генерала Младића за све злочине које су починили знани и незнани” назвао „недозвољивом”.
Као „апсурд”, заснован на „селективном” приказивању доказа оптужбе, бранилац је навео да би, „заједно с Младићем проглашен кривим могао бити сваки официр који је икада служио у било којој армији”.
Лукић је рекао да су се тужиоци ослањали на „пропаганду и мањкаве доказе да би осудили Младића”. Бранилац је, осим тога, оптужио и двојицу од тројице судија да су „изричито Младића прогласили кривим на другим суђењима, пре него што је он имао шансу да се брани”. То се односи на председавајућег Алфонса Орија и судију Кристофа Флигеа, који су раније изрекли осуђујуће пресуде Младићу подређеним официрима Станиславу Галићу и Здравку Толимиру, као и Момчилу Крајишнику.
– Историја ће вама судити – да ли је правда била задовољена и да ли се видело да је задовољена – поручио је Младићев бранилац судијама.
Осврћући се на доказни поступак Тужилаштва, Лукић је рекао да су тужиоци настојали да генерала Младића прикажу као „суперчовека” који је „знао све и контролисао свакога у БиХ”.
По тужиоцима, „Срби су сами деловали у вакууму”, а муслимани и Хрвати су били само „невини посматрачи”, тврдио је Младићев бранилац.
Напротив, генерал Младић и Срби били су нападани од „паравојски”, попут Патриотске лиге и „зелених беретки”, али и од Армије БиХ, Хрватског већа одбране, „Хрватске војске која је илегално прешла у БиХ”, али и од НАТО-а и Унпрофора, који су „стали на њихову страну и... употребили смртоносну силу против Срба”.
Лукић је казао и да се Странка демократске акције спремала за рат још 1990, под руководством Алије Изетбеговића, који је „дошао на власт заговарајући исламски фундаментализам и надмоћ над Србима”.
Младићев бранилац подсетио је на то да је Изетбеговић 1983. био осуђен због Исламске декларације у којој је написао да „нема мира између исламских и неисламских институција” и као циљ навео „успостављање исламске власти рушењем неисламске”.
– Срби су морали да се бране ради голог опстанка – казао је Лукић.
Као доказ да је Изетбеговић спроводио свети рад, џихад, одбрана је приказала снимке његове смотре муџахедина с фотографијама глава које су одсецали Србима.
Хашко тужилаштво затражило је у својој завршној речи да Младић буде осуђен на доживотну казну затвора због „организовања злочина” током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.
С. Х. Д.
