добија у последње време скроман замах и у Србији. Обично завршава на једном састанку, уколико постоји воља страна у спору да се спорно питање реши на прихватљив начин.
Решавање спора путем медијације, која, нажалост, код нас није заживела у пуном обиму, покреће једна страна или обе заједно, или њихови адвокати, контактирањем медијатора с листе која се налази на сајту Министарства правде, али све чешће и по препоруци грађана који су већ учестововали у медијацији. Уколико стране уз помоћ посредника усагласе ставове и нађу решење за спорно питање, медијација се завршава споразумом који обе стране потписују. Тај споразум представља сагласну вољу страна и није извршна исправа. Ипак, овером код нотара може то постати, што значи да би се могао принудно извршавати без вођења парничног поступка. У предности таквог вида решавања спорова код странака се намећу поверљивост и много мањи трошкови од парничења, уз уштеду времена.
– Медијатори користе, пре свега, вештине комуникације и преговарања, али не доносе одлуку у спору нити имају могућност наметања решења – каже за „Дневник“ новосадски адвокат и медијаторка Славенка Гаврић Чуквас.
Она наводи да у пракси стране ретко траже да се споразум овери, пошто је смисао споразума да се очувају добри односи између страна у спору и да се очува међусобно поверење.
Решавање спора путем медијације доводи до значајне уштеде трошкова, пошто се не плаћају скупе судске таксе, накнада за заступање адвокату се плаћа за само један састанак, а не за пет-шест, не плаћа се састав поднесака, трошкови изласка вештака и сведока и други трошкови који обично прате судски поступак. Предност медијације је и у томе што јој је трајање временски ограничено па се скраћује време вођења спорова у судском поступку, чији је исход углавном неизвестан. Осим тога, долази до растерећења судова од нерешених предмета.
– Стране имају могућност да приступе посредовању и пре покретања судског поступка, као и у току поступка, све до закључења главне расправе. Суд ће да упути странке на медијацију или на информативно рочиште за медијацију у складу са законом, односно да им укаже на могућност вансудског решавања спора медијацијом или на други споразуман начин. На припремном рочишту суд ће упознати странке с њиховим правом да спор реше медијацијом – објашњава Славенка Гаврић Чуквас.
Новосадски адвокат и медијаторка Гордана Алексић за наш лист наглашава да у било којој фази медијације стране могу одустати и спор упутити у неки други поступак ради решавања. Обавезна је и поверљивост, која подразумева да сви предлози, изјаве, понуде изнете у току медијације у циљу закључења споразума, не могу бити коришћени у другим поступцима, нити у јавности, осим уколико се стране другачије не договоре. То обавезује све учеснике у поступку посредовања, како посредника, тако и обе стране, али и њихове заступнике, пуномоћнике, трећа лица која присуствују поступку посредовања. Гордана Алексић наводи и да је обавезно искључење јавности јер је медијација „строго приватан процес“, за разлику од судског, који је јаван.
– Поступак посредовања спровешће се без одлагања, у најкраћем могућем року – каже Гордана Алексић. – Споразум се у великом броју случајева постиже након једне или две медијацијске сесије, за чије организовање је потребно највише неколико месеци.
По њеним речима предности медијације се огледају и у „манама“ судских поступака, који, најпре, дуго трају, строго су формални, сукоби међу странама се још више продубљују, трошкови су високи, како судских такси, тако и заступања... Она појашњава да стране које се споразумеју да свој спор реше путем посредовања прво потписују Споразум о приступању медијацији, који потврђује договор о уласку у медијацију и избору медијатора. На крају, уколико стране постигну споразум о проблему ради којег су и покренуле поступка посредовања, закључују Споразум о решавању спора путем посредовања, који има снагу извршне исправе.
М. Вујачић
Цео поступак готов за два-три месеца
– Оквирно би се могло рећи да организација поступка посредовања може трајати два или три месеца. Наравно, имајући у виду да се читав поступак заснива на добровољности и у договору страна и посредника, међусобно, временски оквир трајања од избора медијатора-посредника и закључења споразума може бити како краћи, тако и дужи од наведеног временског оквира. Сваки поступак посредовања је специфичан. У појединим поступцима посредовања довољна је једна сесија, у другима случајевима више, па и одлагање поступка посредовања на два или више дана, када су у питању комплексни предмети – указује Гордана Алексић.
