нова регионална одељења, специјализована за борбу против корупције – у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
У тим одељењима радиће посебно едуковани тужиоци, којима ће финансијски форензичари помагати у кривичном гоњењу осумњичених за финансијски криминал и коруптивна кривична дела, док ће се за компликоване случајеве корупције, који захтевају посебно ангажовање, формирати „ударне групе”.
Те структурне и органзационе промене у Тужилаштву пратиће и измене Кривичног законика (КЗ), којима ће се увести осам нових кривичних дела против привреде и реформисати кривична дела против службене дужности јер ће управо она бити у надлежности ТОК-а и четири посебна одељења.
– КЗ овде представља квалитетну муницију, док, с друге стране, организациона структура коју ћемо увести представља веома добро оружје одакле ће ова муниција бити пуцана – сликовито је најавио промене државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.
Он је напоменуо да ће та „моћна структура омогућити не само да се ефикасно хапсе криминалци већ и да им се одузима имовина, а тиме и спасава бруто друштвени производ земље”.
Поменуте измене предвиђене су новим законом о органзацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала и корупције, који би Србија требало да усвоји ове јесени.
Државни секретар је напоменуо да тај закон представља конкретизацију Стратегије истрага финансијског криминала, коју је прошле године усвојила Влада Србије и као испуњавање обавеза из поглавља 23.
– Србија први пут приступа борби против организованог криминала и корупције на свеобухватан начин, повезујући полицију, јавног тужиоца, суд и бројне друге државне органе релевантне за борбу против организованог криминала и корупције – рекао је Илић, и додао да ће четири посебна одељења тужилаштва бити задужена за кривично гоњење највећег броја кривичних дела корупције у земљи, док ће се корупцијом на „највишем нивоу” и даље бавити ТОК.
– У оквиру ТОК-а и четири регионална центра постојаће службеници за везу, задужени за ефикасну сарадњу и размену информација с другим државним органима. Више од 20 других државних органа даће своје официре за везу с тужилаштвима и преко њих ће проток информација ићи много брже и квалитетније – навео је Илић.
Он је такође указао на то да је једна од најзначајних новина које предвиђа будући закон „ударна група” коју ће формирати тужилац за компликоване предмете у којима ће бити потребно разменити велики број информација и имати сталан приступ свим актерима укљученим у гоњење.
– Ако се ради о неком кривичном делу корупције на југу Србије – ударну групу ће формирати посебно одељење чије је седиште у Нишу. У зависности од случаја на којем се ради и конкретног задатка, у саставу групе наћи ће се, осим полиције и Тужилаштва, и запослени у државним и другим органима – на пример Катастру или Агенцији за борбу против корупције... сви они ће седети за једним столом и у реалном времену размењивати информације – рекао је Илић.
На тај начин ће се, како је нагласио, брзо прибављати квалитетни докази који могу ваљано бити презетновани на суду.
Илић је истакао да ће у ТОК-у и четири регионална одељења бити стално запослени финансијки форензичари јер су у питању стручњаци који веома добро разумеју токове новца и могу да кроз папире виде да ли је било кршења прописа.
– Они ће као саветници помагати јавном тужиоцу да донесе одлуку да ли да крене у поступак и да прибави што квалитетније доказе и да на суду те доказе презентује – напоменуо је Илић.
Тај закон требало би да се нађе пред посланицима Народне скупштине на једном од заседања ове јесени.
Након усвајања закона, Републичко јавно тужилаштво и други надлежни органи определиће који ће се тужиоци наћи у посебним тужилаштвима.
Илић очекује да ће то бити најискуснији тужиоци из постојећих виших јавних тужилаштава и млађи тужиоци из основних јавних тужилаштава који показују способност и афинитет да се баве, како је навео, том најтежом облашћу корупције и организованог криминала.
Изабрани тужиоци ће проћи специјалну – унапређену обуку на Правосудној академији у току идуће године, а почетак њихог рада очекује се крајем 2017. или почетком 2018. године.
(Танјуг)
„Официри за везу” у свим институцијама
По Нацрту закона, обавезу да одреде службеника за везу имаће Пореска управа, Пореска полиција, Управа царина, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар хартија од вредности, Агенција за приватизацију, Државна ревизорска институција, Служба за катастар непокретности.
Такође, ту обавезу имаће и Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину Републике Србије и Управа за јавне набавке.
