у вези случаја пословног простора НБЈ - Завода за обрачун и плаћање, из 2002. године, саопштено је из овог тужилаштва након што се „Дневник“ обратио дописом, тражећи информације о том случају, познатом у јавности као “афера Национална штедионица“.
Истрага која је против Динкића вођена , како наводи Тужилаштво, од 30. децембра 2014. године , обухватала је његове радње које је у току 2002. године предузео као гувернер тадашње Народне банке Југославије у погледу располагања пословним простором НБЈ, њеног Завода за обрачун и плаћање, а обустављена је јер прикупљени докази нису указали да је извршено кривично дело злоупотреба службеног положаја , за које је био сумњичен.
У саопштењу се прецизира да је „предмет истраге био закључење споразума са 13 пословних банака којима је крајем 2002 године без накнаде на период од три године дата на коришћење имовина тадашње Савезне Републике Југославије коју је користила Народна банка Југославије-Завод за обрачун и плаћање и то службене просторије с комплетном опремом, уз обавезу пословних банака да на основу ових споразума преузму у радни однос одређени број запослених из Народне банке Југославије-Завода за обрачун и плаћање“.
Млађан Диникић, бивши лидер Г-17, а потом Уједињених региона Србије, током политичке каријере након петооктобарског преврата 2000.године и свргавања режима Слободана Милошевића, био је гуверенер НБЈ у периоду 28. новембар 2000 - 22. јул 2003. године . Потом је од 2004 године, у Влади Републике Србије био министар финансија, па министар економије и регионалног развоја од 2007. до 2011, и поново министар финансија од 2012. до 2013. године.
Случај „Националне штедионице“, банке, која је по извештаја Савета за борбу против корупције, основана 25. децембра 2001 , када су уговор о оснивању потписали представници 13 правних лица и у току 2002 године, продајом својих акција „прешла је у већинско приватно власништво“, један је од 24 случаја за које је Европска унија тражила да буду испитани.
Извештај Савета за борбу против корупције сачињен је још 7. децембра 2004. године и објављен на званичном сајту Савета.
- Отварањем стечајева великих банака била је онемогућена исплата “старе девизне штедње» која је код њих била депонована. Поступци стечаја/ликвидације Привредне банке из Новог Сада, Славија банке и Ваљевске банке отворени су 10. октобра 2001. док су стечајеви четири највеће банке (Београдска банка, Беобанка, Југобанка и Инвестбанка) отворени 3. јануара .2002. године. Гувернер Народне банке је 16.1.2002. упутио допис Агенцији за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака, у коме тражи од ње да «предузме правне радње како би надлежни судови по хитном поступку донели одговарајуће акте којим би овластили Националну штедионицу-банку да извршава уручивање обвезница и обавља друге послове извршавања обавеза наведених банака који произлазе из закона”.
Прихватајући предлог, надлежна судска већа су донела решења којим су овластила банку да обавља наведене послове. Тиме је без тендера Националној штедионици припао посао сервисирања око 84 одсто старе девизне штедње (од укупно 4,5 милијарде евра).
Непуна два месеца од оснивања (20. фебруара 2002), банка Национална штедионица је добила овлашћење за обављање послова платног промета и кредитних послова с иностранством (велико овлашћење). Сутрадан, 21. фебруара 2002, Народна банка – Завод за обрачун и плаћања (ЗОП) и Банка склопили су Уговор о пословној сарадњи, којим се прецизирају обавезе у обучавању и преузимању запослених. Уговором је Национална штедионица преузела обучавање запослених ЗОП-а (они су и даље били у радном односу НБЈ-ЗОП), за рад на шалтерским пословима, уз могућност преузимања запослених уколико успешно заврше обуку.
Сходно Уговору о пословној сарадњи, Народна банка и банка Национална штедионица су 28. октобра 2002. склопиле Споразум, према коме је Банка стекла право бесплатног коришћења у наредне три године 60 експозитура са 271 шалтером и 7.200 квадратних метара пословног простора са намештајем и опремом. Споразум су склопили гувернер Народне банке и генерални директор Националне штедионице, супротно члану 5. Закона о средствима у својини Републике Србије, који регулише располагање непокретностима у државној својини, а према коме се пренос коришћења непокретности не може вршити на кориснике који нису у режиму државног власништва, нити се може вршити подзакуп непокретности у државној својини. У тренутку склапања Споразума, Национална штедионица је већ била у већинском приватном власништву.
Одлуку о коришћењу, односно о закупу непокретности у државној својини, према члану 8. Закона мора донети Влада. Истим чланом предвиђено је да се коришћење или закуп може остварити тек по прибављању сагласности Републичке дирекције за имовину Републике Србије. Из Извештаја УБПОК се види да сагласност од Дирекције није тражена-пише у јавно доступном извештају Савета за борбу против корупције.
Ј. Јаковљевић
Измакла добит од закупнине не покрива отпремнине
- Према прикупљеним доказима током истраге - саслушања осумњиченог, испитивања сведока, прибављених исправа, спроведеног вештачења произлази да се у радњама осумњиченог Динкића не стичу сви елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл 359 ст.3 у вези ст. 1 у вези чл. 61 КЗ. Резултати спроведене истраге указују да је закљученим споразумима износ измакле добити у виду неплаћене закупнине од стране пословних банака за коришћење пословних простора и опреме у власништву тадашње Савезне Републике Југославије, мањи од износа отпремнине прописане законом коју би Народна банка Југославије морала исплатити за запослене које су преузеле пословне банке, а који би остали нераспоређени услед Законом о платном промету прописаног укидања Завода за обрачун и плаћање - наводи у свом саопштењу Тужилаштво за организовани криминал.
