Од заплене богатства криминалаца трећина за социјалу и здравство
Пред посланицима Скупштине Србије наредне недеље наћи ће се три правосудна закона чије је предлоге измена и допуна усвојила Влада Србије: Кривичног законика,
Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала и корупције, као и Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом.
Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић објашњава да је реч о важним и кључним законима који су део антикоруптивног сета који представља обавезе из поглавља 23 и 24, као и јачање репресивних институција у борби против организованог криминала.
Један од три предлога о којима се Влада Србије изјаснила је и закон о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који је донет је у априлу 2013. године, али су протекле три године показале да га је потребно „дотерати” проширивањем круга кривичних дела на које се односи, као и побољшањем ефикасности судског поступка за привремено одузимање имовине.
Предлог измена тог законског акта иде у три правца: први је проширење примене Закона на још нека кривична дела као што су она против интелектуалне својине, тешко убиство... Имајући у виду потребу да се побољша ефикасност судског поступка за привремено одузимање имовине, други правац је укидање приговора као правног средства против решења суда којим се одлучује по захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине, а задржана је само жалба. Треће, прецизиране су и дате одређене надлежности Јединици за финансијску истрагу и Дирекцији за управљање одузетом имовином у циљу ефикаснијег поступања тих органа у фази откривања имовине проистекле из кривичног дела, међународне сарадње, као и управљања привремено одузетом имовином.
Законским предлогом прецизиран је и појам имовине, с обзиром на то да су се у примени постојећег Закона појавила различита тумачења. Сада се даје могућност да се одузме друга имовина исте вредности ако одузимање имовине проистекле из кривичног дела није могуће.
Проширен је круг кривичних дела на које се Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела примењује па су сада ту и кривично дело тешког убиства, када је учињено при разбојништву или разбојничкој крађи, односно ако је учињено из користољубља, као и за кривична дела као што су неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права и повреда проналазачког права.
Допуњавају се надлежности Јединице за финансијску истрагу у делу међународних обавеза и међународне сарадње. Предвиђено је да се у оквиру те јединице образује канцеларија за повраћај имовине која обрађује примљене и послате захтеве у оквиру међународне сарадње у вези с откривањем и идентификовањем имовине проистекле из кривичног дела, с циљем њеног привременог или трајног одузимања.
Уводи се и службена легитимација запослених у Дирекцији за управљање одузетом имовином. Полиција добија обавезу да, када подноси јавном тужиоцу кривичну пријаву за кривично дело на које се Закон примењује, достави и податке о имовини осумњиченог и трећег лица који су прикупљени у предистражном поступку.
Тим изменама укида се приговор као правно средство на решење суда којим се одлучује о захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине, а задржава се жалба као правно средство о којем одлучује надлежни другостепени суд. Продужен је рок за подношење захтева јавног тужиоца за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела. Законским предлогом прецизирана су овлашћења министра правде за доношење аката којима се ближе уређује рад Дирекције за управљање одузетом имовином.
Прецизирају се овлашћења Дирекције за управљање одузетом имовином на закључивање уговора о закупу привремено одузетих непокретности којима управља. Осим тога, у циљу превазилажења проблема који су се појавили, дата су додатна овлашћења Дирекцији у случају раскида уговора о закупу привремено одузете непокретности.
Брисана је обавеза Дирекције да, у случају повраћаја новца, лицу којем се он враћа исплати и камату. При томе, незадовољна странка увек може Дирекцији поднети захтев за накнаду штете или тужбу надлежном суду.
Тим изменама одређено је и поступање с новцем трајно одузетим на царини. Сада се применом царинских прописа неће моћи трајно одузети покретне ствари већ је то право дато Влади која одређује намену трајно одузете непокретне имовине у циљу обављања друштвено корисних послова. Тај новац у износу од 30 одсто користиће се за финансирање социјалих и здравствених потреба у складу с одлуком Владе Србије.
Измене и допуне законског акта треба да се усвоје по хитном поступку.
Љ. Малешевић