Осумњичени незгодан сведок наручиоцу
који је имао на себи у тренутку напада. Панцир му је дефинитивно сачувао живот том приликом јер је једним метком рањен у лакат, док би друга два била кобна да их није зауставио непробојни прслук.
У полицији немају дилему о томе да је неко покушао да убије Здравковића, који је недавно изручен Србији, али он за сада упорно одбија да каже како је рањен, и где, а осим тога, полицији је испричао да не зна ко је пуцао на њега и због чега.
Инспекторима који раде на том случају већ је јасно да је покушај Здравковићевог убиства дефинитивно повезан с његовим учешћем у покушају убиства бизнисмена Милана Бека и да наручилац вероватно покушава да уклони све трагове, којих је иза атентатора већ превише остало.
Најпре је с атентатом на Бека повезана Маја Адровац, чији је ДНК нађен на чаурама које се пронађене на месту пуцњаве, а затим се сумња проширила на њеног супруга Ивана Адровца, који је недавно ухапшен у Швајцарској, али и на неке особе из његовог окружења, укључујући и Александра Здравковића, некадашњег члана злогласног „земунског клана”.
– Иако је Маја Адровац на крају ослобођена саучесништва, њеним хапшењем је полиција доста тога успела да сазна о случају „Беко” – каже наш извор упућен у истрагу тог случаја. – Брзо се дошло и до њеног супруга и његове екипе, која је одавно позната по најтежим делима. Ономе ко је наручио убиство Милана Бека то свакако не иде у прилог и претпоставља се да је због тога наручено и Здравковићево убиство – да би се уклонио сведок, који је при том и осумњичени те би у замену за блажу казну могао расветлити читав случај.
Како су раније пренели београдски медији, Александар Здравковић је, по свему судећи, рањен на Карабурми, на улици, док је био у друштву Слађана Костадиновића, још једног „земунца”, и Бобана Жуће Стојковића, припадника пљачкашке банде „Пинк Пантер”.
По подацима до којих је дошла полиција, на њих је пуцано из аутомобила у покрету, али Здравковић, који је био главна мета тог напада, није хтео да сарађује с полицијом, вероватно у страху да би тако себи потписао „смртну пресуду”, док ћутањем још увек можда може преговарати с онима који га јуре. Очигледно свестан опасности у којој се нашао, Здравковић је пре хапшења константно носио панцир, а кретао се углавном окружен пријатељима.
Здравковић је, иначе, до 28. априла ове године био у Белгији, одакле је депортован у Србију, где је тражен по старој потерници због наводног учешћа у једној отмици. У притвору је био до 11. јула и неколико дана по изласку је рањен у поменутој сачекуши на Карабурми. Полиција га је 18. јула ухапсила због сумње да је учествовао у атентату на Бека јер су на лицу места пронађени и трагови његовог ДНК.
Е. Д.