на данашњем главном претресу који се против окривљеног Синише Златића (39) из Житишта води пред Вишим судом у Зрењанину.
Златић је, да подсетимо, оптужен да је 2. јула прошле године, у житиштанском кафићу „Макијато“, рафалима из аутоматске пушке убио пет особа, између осталог и бившу супругу Дијану, као и да је ранио 22 лица. Њему се на терет ставља и да је неовлашћено носио ватрено оружје и муницију чија набавка и држање нису дозвољено грађанима.
Изјава Свете Савановића није била планирана на јучерашњем суђењу, али је он реаговао на изјаву адвоката Мише Поповића, браниоца окривљеног Златића, који је покушао да изнесе претпоставку да је окидач за злочин било то што је његов клијент кобне вечери први пут видео супругу с другим мушкарцем, Стеваном Јојићем, који ради у Шведској. Да ли је страх да ће Дијанин и Синишин малолетни син отићи у Шведску био окидач за злочин, било је питање које је Поповић упутио вештаку Милени Станковић.
– Није ни планирала да иде у иностранство. Она је, као мајка детета о којем брине, била свесна тога да не може сина одвести у иностранство без сагласности другог родитеља. А није ни планирала да иде у Шведску па то не може ни бити разлог – тврдио је Савановић.
На јучерашњем рочишту налаз и мишљење изнела је вештак Милена Станковић, која је утврдила да је злочин почињен у стању смањене урачунљивости окривљеног, али не у битној мери. Она је окарактерисала да се ради о нестабилној структури личности.
Саслушани су и вештаци Јелена Стошић, у вези с налазима ДНК, као и доктор Владимир Пилија и Дејан Белић, на околности комбинованог судскомедицинског и балистичког вештачења.
О самом злочину сведочили су Раде Дангубић из Равног Тополовца, који је у пуцњави задобио повреду кичме, а метак му је и даље у телу. Он се придружио кривичном гоњењу Златића.
Сведочио је и Исидор Сучевић из Житишта, који је први притрчао да помогне сада покојном Стевану Јојићу, као и осталима који су рањени у пуцњави.
– Чуо сам повик „ку...“ и псовку које се не сећам. Окренуо сам се и видео пушку у Златићевој руци. Он је подигао пушку, држао је једном руком и пуцао је у Дијану – присећа се Сучевић, који каже да је у току пуцњаве ухватио цев пушке и подигао је увис.
Слично је сведочио и Милан Мајкић, који је био у непосредној близини Златића када је пушку ставио на шанк и уперио је у Дијану.
– Дијана је седела на столици, Јојић је стајао поред ње, а поред њих су били сада покојни Владо Мијатовић и његова супруга Драгана. Кад су почели рафали, Дијана је нестала – присећа се Мајкић.
О детаљима пре и после злочина сведочио је Здравко Тривуновић из Житишта, који је био пријатељ са Златићем. Он је после пуцњаве наишао на Златића на бетонском тротоару ван летње баште кафића, обухватио га је око тела и водио према аутобуској станици.
– Тада су наишли полицајци, ја сам га гурнуо према њима, а они су га преузели и ставили му лисице на руке – рекао је Тривуновић. – А пре злочина, када је видео Дијану с Јојићем, рекао је „Побићу их, истина је да ме вара с Јојићем“, и ударио је песницом о дрвени стуб и отишао из локала.
На Златићево питање зашто друге није упозорио на његову претњу, Тривуновић је одговорио да му ни на памет не би пало да ће их побити. Сведок је био сигуран у то да је окривљени, када су наишли на полицију, рекао „Побио сам их“.
Сведок Маријан Батић, иначе супруг рођене сестре покојне Дијане Златић, сведочио је да је Дијана долазила код сестре и да се жалила на психичко малтретирање које трпи у браку.
– Избацивање ноћу из куће, спавање у гаражи, Синиша је пенио, разбијао ствари... све је то трпила Дијана – испричао је Батић.
Претрес је закључен читањем исказа троје сведока који су још увек на лечењу од последица рањавања. Следећи главни претрес заказан је за 6. фебруар.
Ж. Балабан
