Полиције у региону трагају за „хитовима” због злочина

Србија ће, по свој прилици, у наредних месец дана ући у јавну расправу о Нацрту закона о националном „де-ен-ка регистру“, предлогу правног акта који до сада наша држава није имала,

док о томе у ЕУ постоје прописи и одлуке Европске комисије који регулишу ту област, сазнаје „Дневник“ незванично.

Такав закон регулише поседовања базе наведених података на једном месту, јер је то предуслов да бисмо могли аутоматски да размењујемо ДНК информације. Познато је да МУП има највећу базу таквих података, али циљ је да сви буду на једном мести и да њихова размена функционише с другим државама двосмерно, без непотребних процедура. Та сарадња је заправо веома близу, зато што наша полиција добро фунционише у тој области, али да би она заживела потпуно, технички и правно, требаће још неко краће време због корекција у прописима и компјутерским системима веза. 

– Делегација, чији сам члан, а у којој је било највише представника МУП-а, али ту су били и представници Тужилаштва, Министарства здравља и свих оних институција који би требало да учествују у остваривању поглавља 24 – Правда, слобода, безбедност, била је пре три године у Бриселу – каже за наш лист шеф Криминалистичко-техничког центра у Новом Саду и руководилац тима МУП-а за форензичке послове у преговарачком поглављу 24 с ЕУ Марко Миливојевић. – Циљ је био да се сагледа шта на ту тему има Европска унија, а шта ми имамо  од закона и активности које се обављају. Део преговора нашег тима се, пре свега, односи на полицијску сарадњу у борби против дрога, тероризма, финансијским истрагама и другим нелегалним и значајним областима безбедности. У оквиру разговора представљен нам је такозвани Прумски споразум, који се односи на аутоматску размену ДНК, отисака прстију и података о возилима између земаља, што значи да једна држава има могућност да улази у базу података друге земље и обави претраживање без посебних протокола и формалности. Реч је о прекограничној полицијској и правосудној сарадњи. Тако нешто навелико функицонише у Европској унији. Ми смо том приликом почели  да израђујемо акциони план за поглавље 24.

Он каже да предстоји хармонизовање законодавства, односно доношење нових закона и подзаконских аката и измене постојећих, као и њихово усклађивања с прописима ЕУ.

– Да би се то остварило у пракси, потребно је још само спровести неке активности у правној и техничкој области, као што је увођење сигурних телекомуникационих мрежа, док у правном смислу ваља успоставити јединствене базе података на националном нивоу, али уз поштовање прописа који налажу заштиту података о личности – каже наш саговорник.

Наш саговорник даје пример: ако чешка полиција хоће да испита да ли је неки траг из увиђаја у бази података Аустрије, Словачке и Србије, није искључено да ће у већем делу случајева неки систем из наведених држава имати „хит“ односно погодак, али се у самом почетку не јављају подаци о лицу. Ако се дође до „хита“, други корак је провера оног што је систем открио уз потврду људског ока да је то тако баш како је машина обавестила. Тек тада постоји могућност да неко од иностраних колега тражи одређене податке о личности, који иду неким сигурним полицијским каналима. Важно је напоменути да сличан вид сарадње и сада функиционише путем Интерпола и Еуропола, али се то у овом тренутку не ради аутоматски, него постоје појединачни захтеви држава па се губи на брзини.

– Реч је о техничким стварима које могу решити значајне случајеве, а не о високој политици, која ипак може допринети бржој синхронизацији прописа и доношењу нових закона и подзаконских аката. Напомињем, размена података те врсте није једносмерна, дакле и ми и потписници споразума можемо проверавати податке у другој држави – наводи Миливојевић.

На Србији стоји и велика одговорност за тачност тих података  јер у случају некаквог спора, кад је податке унела наша земља, одговорни смо ми. Тај механизам чини се једноставним, али има доста детаља, правних и техничких, да би се то постиго. Дакле, доста посла за кратко време, али исплати се. Такав систем паралелно се уводи и у регионалне токове, и на сличан начин ће се примењивати и у условима размене података у оквиру Конвенције о полицијској сарадњи у Југоисточној Европи, чије су земље потписнице, осим нас, Аустрија, Словенија, Македонија, Бугарска, Албанија, Румнунија, Црна Гора, БиХ, Мађарска и Молдавија. Неке од њих већ јесу у ЕУ или кандидати, а неке су тек на том путу.

М. Вујачић

 

Направити унутрашњу мрежу

– Кад је реч о ДНК бази података, она јесте највећа у МУП-у, али је такође раштркана па се делови налазе у другим лабораторијама у Србији, на пример у базама института за судску медицину у Новом Саду и Београду, неких факултета и приватних лабораторија. Тужилаштво и суд, као органи поступака, имају овлашћење да издају наредбу за вештачење. У том смислу, потребно је створити јединствену базу података која садржи ДНК профиле, увезати све лаборатодије, односно направити унутрашњу мрежу уз уједначавање стандарда у поступању свих лабораторија с одређеним сетом података и у складу с акредитованим методама рада према међународном стандарду, а који НКТЦ одржава већ трећу годину – каже Марко Миливојевић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести