Претпоставка невиности не сме да се крши
“Да ли га препознајете”, “Тражи се”, Полиција трага за младићем” и слични наслови уз фотографије особа чији идентитет није познат, а које су снимљене видео-надзором неретко се појављују
када полиција процени да ће на тај начин брже доћи до осумњиченог.
Слике се објављују уз сагласност тужилашатва, а последњи пример добре сарадње грађана с Министарством унутрашњих послова овим поводом је кад је крајем претпрошлог месеца један од осумњичених за пљачку златаре у центру Београда ухапшен само неколико сати након што је полиција у медијима објавила фотографије двојице, до тада, непознатих разбојника уз молбу грађанима да помогну у потрази. Медијима су прослеђене по две фотографије преузете с камера надомак опљачкане златаре. На њима се јасно види како изгледају двојица осумњичених за пљачку, а овакав начин апела за помоћ грађанима уродио је плодом врло брзо кад су неки.
Често се на овакав начин траже преваранти који се сумњиче да су насамрили више грађана, пљачкаши радњи и мењачница, силоватељи, особе осумњичене за изазивање опште опасности подметањем пожара и други узгредници.
У полицији кажу да фотографије осумњичених смеју да објаве у одређеним ситуацијама уз одобрење суда. Када је то неопходно ради утврђивања истоветности или у другим случајевима од интереса за успешно вођење поступка, суд може да одобри да се фотографија осумњиченог јавно објави, а све у циљу расветљавања кривичних дела, наводе у МУП-у.
Ово за медије потврђују и у Кабинету повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Али, како напомињу, у сваком другом случају не постоји правни основ за објављивање података о осумњиченима, а посебно не путем саопштења МУП-а. У Кабинету повереника наводе да законска решења варирају од државе до државе, али да је принцип јасан – претпоставка невиности не сме да се крши, а информације, које медији објављују морају да буду законито прибављене од државних органа.
„У контексту заштите података о личности, Министарство унутрашњих послова податке о осумњиченима обрађује на основу законског овлашћења. Ова чињеница обавезује МУП да са подацима поступа у границама закона, те да предузима одговарајуће мере заштите од неовлашћеног приступа. С обзиром на то да објављивање података о личности осумњичених без правног основа представља недозвољену обраду, одговорност је управо на МУП-у, а не на средствима јавног информисања. Медији могу да буду одговорни уколико крше одредбе Закона о јавном информисању, а које се односе на претпоставку невиности и објављивање информација у вези са кривичним поступком”, наводе у Кабинету повереника.
Претпоставка невиности загарантована је Европском конвенцијом о људским правима. Исти принцип садржан је у Међународном пакту о грађанским и политичким правима и у Универзалној декларацији о људским правима. У циљу усклађивања захтева за слободом медија и поштовањем претпоставке невиности, Савет Европе је 2003. године донео препоруку о медијској дистрибуцији информација у вези са кривичним поступцима.
Овај документ наглашава да би полицијске службе требало да пружају медијима само потврђене информације и оне које се заснивају на разумним претпоставкама. Новинари би од суда и полиције требало да прибављају информацију на законит начин. При пружању информација о осумњиченим, оптуженим или осуђеним особама, као и о осталим учесницима у кривичном поступку мора да се поштује њихово право на заштиту приватности.
Н. С. Х.
Европски рецепт
Пракса објављивања фотографија осумњичених није страна ни полицијама у региону, али и на целом Старом континенту. Хрватска полиција је недавно, такође, позвала грађане да помогну у потрази са пљачкашем продавнице објављујући његову фотографију. Француска је након прошлогодишњег терористичког напада у Паризу, објавила имена терориста и њихове фотографије. Белгијанци су дан после четвороструког убиства у Јеврејском музеју у Бриселу, пре две године, пустили видео-снимак нападача са места злочина и фото-робот убице, уз позив грађанима да помогну да они буду ухваћени.