казну рада у јавном интересу, а већ сада је 45 лица која тако „окајава грехе”.– У исто време, мере кућног затвора и притвора се примењују над осамдесетак особа – све то указује на чињеницу да су алтернативне санкције постале значајан облик кажњавања и да су ушле у праксу новосадских судова и тужилаштва – оценила је јуче за „Дневник” Марија Крсмановић из новосадске Канцеларије за извршење алтернативних санкција.
Ради се о подручју надлежности новосадског Вишег суда, што (осим града), подразумева општине Сремске Карловце, Темерин, Бачку Паланку, Жабаљ, Беочин, Тител..., а реч је о извршавању специфичних врста казни према особама које имају пребивалиште на поменутој територији.
Најчешћа кривична дела за која се казна служи на тај начин су у вези с крађом струје, затим лакши облици крађе, поседовање малих количина наркотика које се могу протумачити да су за личну употребу, лакша дела у саобраћају и слични изгреди из Кривичног законика. Иначе, све заступљеније алтернативне санкције подрзумевају више различитих мера за запрећене казне затвора до три године, а уобичајно је да се кроз допуне закона добија већи опсег казни и мера.
– Кад смо почињали с овим, кренули смо с радом у јавном интересу и с условном осудом лицима са заштитним надзором, а у најави су још неке мере – каже Марија Крсмановић.Наша саговорница наводи да је у раду с осуђеницима суштински важан психолошки аспекат у вези с извршењем мера алтерантивних санкција јер се тако може посветити пажња њиховим потенцијалима које би требало препознати.
– За разлику од класичних затворских санкција и казни, овде не постоје физичке препреке и обезбеђење. Ове санкције се одвијају уз пристанак осуђеног и поверење, уз контролу коју повремено спроводимо над њима – објашњава она.Логика алтернативних санкција је да су ефикасније од класичних затворских казни, што су потврдила бројна истраживања и искуства у развијеним системима (у Немачкој, Енглеској...).
Ваља напоменути да се не ради о привилегованом кажањвању, јер тим осуђеницима није лако да одраде све изречене и договорене обавезе. Стога неки, мада се то ретко дешава, и одустану од такве санкције. Установљено је да је стопа повратка чињењу кривичних дела много ређа код људи који су на тај начин одслужили казну неко оних који су били у класичном затвору, што је нарочито видљиво на „кратким“ казнама до годину.
– Будући да затвори могу представљати школе криминала, људи који су из својих слабости или из егзистенцијалних разлога чинили кривична дела под већим су ризиком да буду криминализовани јер се у тим приликама зближавају с тим окружењем и развијају контакте који могу бити погубни. То је сигурно много горе него повезивање с радницима од којих ће успети да науче неку нову вештину – објашњава повереница.
Она наводи да ће неки од тако кажњених први пут бити у радном окружењу, одлазити рано на посао и боравити негде осам сати уз обавезе, где ће их неко надгледати и „можда похвалити уз конструктивне задатке“, па макар и оне уз грабуље. Та врста искуства је веома битна.– То је значајно важније него да они казну пасивно „одлеже“ – каже Марија Крсмановић.
Особе које су пристале на такав начин одслужења казне у Новом Саду и околини за сада најчешће раде (ако су психофизичи способне) на одржавању чистоће, у „Тржници”, ГСП-у, месним заједницама, комуналним предузећима у Беочину, Жабљу и Бачкој Паланци.Иначе, рад у јавном интересу може се заменити само затвором. У тим случајевима, механизам је врло једноставан, поступак се не понавља из почетка, сазнајемо од поверенице у новосадској Канцеларији за извршење алтернативних санкција, која је почела рад 2010. године.
М. Вујачић
