ког је наша држава изручила Трибуналу. Од Хаџића су се опростили његова породица и пријатељи, али приметно је било одсуство представника државе која га је 2011, након вишегодишње потраге, ухапсила недалеко од Крушедола, а затим изручила Хагу.
Хаџићевој сахрани присуствовала је бројна делегација Српске радикалне странке, с председником партије Војиславом Шешељом на челу, а осим њега, од бившег председника РСК-а су се опростили и Вјерица Радета, Милорад Мирчић, Зоран Красић, Ђурађ Јакшић и други чланови СРС-а. Осим радикала, на сахрани је био и бивши председник Владе Србије Никола Шаиновић, који је с Хаџићем провео неколико година у притвору Хашког трибунала, затим некадашњи министар здравља др Милован Бојић, као и новинарка Милијана Балетић, која је деведесетих година била извештач с подручја захваћених ратом.
Након што су свештеници одржали опело, прочитан је и телеграм саучешћа који је породици упутио епископ бачки Иринеј, а затим је у име фамилије посмртни говор одржао Срђан Секулић.
– Горан се нашао у срцу ратних дешавања у времену и на месту где нико није могао остати чист – рекао је он. – Знамо колико се трудио да учини све што може за тај народ и колико је волео људе и ценио јунаке, али то, очигледно, није интересовало оне који су му судили и на крају практично и пресудили на најгори могући начин. Међутим, ми ћемо га заувек памтити по доброти и подршци коју је сваком пружао.
У поворци која је Хаџића испратила до гроба било је доста ветерана из ратова који су вођени деведесетих година прошлог века и који су углавном коментарисали да је бивши председник РСК-а био један од ретких људи који их није изневерио, као и да је доста њих дошло издалека да би се опростили од њега.
Током сахране многи су приметили и један непријатан детаљ који је збунио људе који су дошли да се опросте од Горана Хаџића. Наиме, садашња супруга Горана Хаџића Бориславка није дозволила Горановом сину из првог брака Срећку и његовој мајци Живки да буду унутар капеле, већ је Хаџићев син саучешће примао у холу испред, али је касније, након интервенције свештеника, и њему било дозвољено да приђе ковчегу и последњи пут се опрости од оца.
Горан Хаџић је преминуо у Ургентом центру Клиничког центра Војводине у Новом Саду у уторак око 20 часова након што му је позлило у његовој кући на новосадском Телепу. Хаџић је средином маја, због тромбоемболије плућа, био хоспитализован на Институту за плућне болести у Сремској Каменици, где су лекари успели да привремено санирају ту болест. По незваничим информацијама, један тромб се поново покренуо па је хитно пребачен у Ургентни центар, где је, упркос напорима лекара, убрзо издахнуо. Горан Хаџић је рођен 7. септембра 1958. у селу Пачетин, сада општина Трпиња, у близини Вуковара. У жижу јавности први пут је доспео 31. марта 1991. године, када је њега и Боривоја Савића, у то време истакнуте челнике Српске демократске странке, хрватска полиција ухапсила и брутално претукла на Плитвицама. То је био повод да се у Борову Селу подигну прве барикаде. Обојица су, међутим, убрзо пуштени, да би Хаџић недуго потом постао први председник Владе нешто касније проглашене Српске Аутономне Области Славонија, Барања и западни Срем.
У фебруару 1992. наследио је на функцији председника у међувремену формиране Републике Српске Крајине Милана Бабића. После избора одржаних у децембру 1993. године, то место је морао да препусти Милану Мартићу.
Хашки трибунал је оптужницу против Хаџића за наводне ратне злочине почињене од августа 1991. до јуна 1992. године подигао у јулу 2004, у време када је он живео у Новом Саду. На дан када је оптужница објављена он је, међутим, нестао, да би у јулу 2011. био ухапшен на падинама Фрушке горе, недалеко од Крушедола. У међувремену, неко време је, наводно, провео у Русији.
Непосредно после хапшења, Хаџић је испоручен Хашком трибуналу где му је почело суђење, да би током 2014. године било установљено да болује од карцинома мозга, и то у поодмаклој фази. Средином априла 2015. је због тога пуштен на привремену слободу, али је већ половином маја враћен у Хаг ради контролних прегледа. Пошто су и они потврдили прогресију неизлечиве болести, поново је пуштен на слободу, да би поступак против њега, на захтев Хашког тужилаштва, пре отприлике месец дана био и формално прекинут.
Са супругом Живком, од које се развео по пуштању из Хага, Хаџић има двоје деце – кћерку Ивану и сина Срећка. Од повратка из Хага до смрти, у Новом Саду је живео с другом супругом Бориславком Митровић, с којом има ћерку Милицу.
Н. Перковић
Хаг тражи од владе умрлицу
Тужилаштво Хашког трибунала затражило је јуче од Владе Републике Србије да им достави потврду о смрти бившег председника Републике Српске Крајине и хашког оптуженика Горана Хаџића.
У документу достављеном Танјугу, Тужилаштво наводи да је добило кредибилне извештаје да је Хаџић преминуо 12. јула и да, с обзиром на те околности, не намерава да подноси жалбу на одлуку Суда о формалном окончању поступка против Хаџића од 17. јуна ове године. Након што добије Хаџићеву умрлицу, Тужилаштво намерава да је проследи судском већу.
