које упошљавају око 27.000 људи, а МУП је до сада издао само осам лиценци фирмама и 5.000 запослених у тој области.
Из Министарства унутраших послова апелују на све фирме које раде у области приватног обезбеђења да предузму активности да би у наредних пет месеци ускладиле рад с одредбама Закона о приватном обезбеђењу и стекле неопходну лиценцу. Подсећају на то да након тог рока, дакле од 1. јануара наредне године, том врстом делатности неће моћи да се баве они који нису стекли лиценцу, као ни физичка лица без лиценци. Обезбеђење, било да је реч о фирми, било о појединцу, који буду радили без лиценце сносиће законом предвиђене санкције.
Начелница Одељења МУП-а за праћење и надзор послова приватног обезбеђења и детективске делатности Наташа Игњатовић објашњава да је лиценцирање запослених на пословима приватног обезбеђења предуслов за стицање лиценци правних лица и предузетника.
Скупштина Србије је усвојила Закон о приватном обезбеђењу још новембра 2013. године јер до тада није постојала регулатива која би одредила правила под којима те фирме и појединци раде. Један од већих проблема било је недоношење подзаконских аката који би омогућили потпуну примену закона. Тако већина подзаконских аката није усвојена до маја 2014. године, а први рок за обуку померен је с 5. јуна прошле године на јануар 2017.
Лиценцирање се састоји од неколико сегмената. МУП најпре издаје дозволе за рад центрима за обуку, у складу с њиховом експертизом. Тако обуку у пружању прве помоћи могу реализовати само особе с високим медицинским образовањем или предавачи Црвеног крста, док тренинге примене физичке снаге-самоодбране обављају спортски тренери. После обуке, радници полажу стручни испит пред комисијом коју формира МУП и прелазе безбедносну проверу. Уколико су успешно обавили све провере, добијају лиценце. Фирма за приватно обезбеђење дозволу може добити ако је лиценциран одређени број њених радника, што зависи од врсте лиценце коју желе.
Прве дозволе центрима за обуку издате су у фебруару прошле године, а до краја јануара ове била су 63 таква правна лица, уз још 21 огранак који је такође добио дозволу. Ипак, по подацима МУП-а, свега 11 центара је своје полазнике пријавило за полагање испита. До фебруара ове године испит је положило 489 кандидата, а МУП је издао 136 лиценци.
У фирмама за приватно обезбеђење сматрају да је обука дуга и скупа. Период од почетка обуке до добијања лиценце траје око три месеца, а припадници физичког обезбеђења морају да одслушају 100 часова. Интересовање за лиценцирање великим делом правдано је и високим трошковима – цене обуке, испита и таксе за лиценце – јер за све то треба издвојити између 20.000 и 40.000 динара.
Увођење реда у обезбеђење веома је важно. Процењује се да у Србији око 40.000 особа мора да прође обуку и добије лиценцу да би се прекинуо тренд да људи различитих профила, неретко с криминалном прошлошћу и склоношћу ка насиљу, могу да раде као обезбеђење. Проблем је и то што фирме за обезбеђење понекад пријављују само неколико радника, док остали раде на црно, а за такав рад добијају минималну зараду.
Љ. Малешевић
Обрт од 150 милиона евра
Процењује се да приватно тржиште безбедности у Србији годишње обрне чак 150 милиона евра. Да би се у потпуности увео ред у ту област, чак и привредници који на различите начине ангажују ноћне чуваре и портире од 1. јануара 2017. године биће прекршајно кажњени уколико буду имали службу обезбеђења која није лиценцирана или ако не буду имали склопљен уговор с овлашћеном фирмом за обезбеђење. Казна за то може чак бити и забрана обављања делатности.
