Селаковић: Проширење примене прекршајног налога

Предложеним изменама Закона о прекршајима предвиђено је проширење примене прекршајног налога на већи број прекршаја, изјавио је данас министар правде Никола Селаковић.

Он је навео да је од почетка примене тог закона марта 2014. године, саобраћајна полиција издала је укупно 1.123.364 прекршајних налога.

Образлажући посланицима предложене измене, Селаковић је рекао да је од тог броја само 1,48 одсто или 16.625 оспорено по основу захтева за судско одлучивање, а да је број добровољно плаћених новчаних казни из прекршајних налога врло велики - 835.245 и чини високих 75 одсто.

То је, према његовим речима, значајан напредак у односу на 20 одсто добровољно плаћених казни изречених судским пресудама.

Селаковић је навео и да је на основу издатих прекршајних налога добровољно плаћен износ од 16,7 милиона евра.

Министар је навео да је у току примене Закона о прекршајима уочена  потреба бржег закључивања споразума о признању прекршаја, па је потребно укинути неоправдана ограничења за закључење споразума о признању.

Он је рекао да су ограничења на која треба указати као проблем у пракси, на пример код прекршаја код којих распон предвиђене новчане казне по другим прописима са становишта закључења споразума крајње нерационалан и нецелисходан, попут казни од 800.000 до милион динара или од 100.000 до 120.000 динара.

Селаковић је казао да је потребно решити проблем ограничења могућности споразумевања окривљених и подносилаца захтева у односу на обим запрећене заштитне мере.

Када су у питању предложене измене Закона о уређењу судова, Селаковић је објаснио да се продужава рок да Високи савет судства преузме надлежности који се односе на послове правосудне управе, овлашћења за доношење акта којим се уређује унутрашње уређење и рад суда, надзор над применом тог акта, надлежности везаних за предлагање и обим неопходних буџетских средстава, надзор над расподелом тих средстава, преузимање архиве и запослених који у Министарству обављају послове који сада обављају послове који се преузимају.

Нови рок је 1. јануар 2017. године, а померен је, према објашњењу Селаковића, како би се обезбедили сви услови за рад Високог савета судства.
(Танјуг)

Спречавање расне и верске дискриминације
Отклањање последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника допринеће већем разумевању људских права, што је од суштинског значаја за борбу и спречавање расне и верске дискриминације, поручио је Селаковић.

"Доношењем оваквог једног закона Србије, Влада Србије и Скупштина Србије јасно стављају до знања који је став државе и народа према одређеним немилим, мрачним и ружним дешавањима у нашој прошлости, нарочито у време непријатељске окупације и нарочито као последица квислиншког режима на територији садашње централне Србије и Баната, рекао је Селаковић.

Он је на почетку скупштинске расправе о предложеном закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника истакао да се доношењем тог закона заокружује законодавни оквиру у области враћања одузете имовине.

Усвајање тог закона, према његовим речима, предвиђено је Националним програмом за усвајање правних тековина ЕУ и годишњм планом рада Владе Србије за 2016. годину.

"Поред свега онога што представља правни основ за доношење овог закона постоји нешто што може да се назове моралном обавезом, која ојачава антифашистички идентитет нашег народа и државе, нека врста обавеза према припадницима јеврејског народа који су живот и дела посветили нашој Србији", истакао је министар правде.

Закон, према његовим речима, на свеобухватан начин уређује питање отклањања последица одузимање имовине, одређује услове, начин и поступак враћања имовине и враћања одузете имовине која је у време одузимања била у функцији Јеврејске заједнице.

"Враћенајм имовине се отклања свака неизвесност у погледу судбине одузете имовине, истакао је Селаковић.
(Танјуг)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести