преиначивши казну од две и по године затвора, коју је Блажићу изрекао Специјални суд.
Казне су смањене и окривљенима за подстрекавање Блажића, бизнисмену Зорану Матићу, с године и по затвора на десет месеци кућног затвора, а његовом сину Ђорђу Матићу је јединствена затворска казна од четири и по године, смањена на три, рачунајући и двогогодишњи затвор из правоснажне пресуде суда у Новом Саду.
Пресудом Специјалног суда од 21. априла 2016. године Ђорђе Матић је осуђен и по оптужби за недозвољено држање пиштоља који је нађен у његовом стану, а осим затворске казн3, изречена му је и новчана у износу од 100.000 динара.
Оптужница терети Блажића да је између 23. априла и 18. јуна 2015. године примио награду од Матића да би утицао да се по захтеву за заштиту законитости Ђорђа Матића пред Врховним касационим судом донесе повољна одлука тако да се усвоји његов захтев и укине правоснажна пресуда суда у Новом Саду којом је осуђен на две године затвора за кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица и предмет врати надлежном суду на поновно одлучивање.
Блажићу се приписује да је „примио поклон од Матића у вредности не мањој од 1.050 евра”, укупно у услузи реновирња стана и у новцу, а осим казне, пресудом је наложено и одузимање имовинске користи у истом износу и изречена му је петогодишња забрана обављања позива у правосуђу.
У образложењу другостепене пресуде, која је објављена на сајту Апелационог суда, наведено је да у делу одлуке о казни, првостепена пресуда преиначена у односу на Блажића, имајући у виду његово здравствено стање, породичне прилике, да се коректно држао пред судом, његов ранији живот, док отежавајуће околности суд није нашао.
У случају Ђорђа Матића суд је ценио олакшавајуће околности – да је релативно млад човек, породичне прилике, коректно држање пред судом, а од отежавајућих околности – да је раније против њега вођен кривични поступак.
Апелациони суд је у односу на Зорана Матића од олакшавајућих околности ценио побуде из којих је кривично дело учинио, чињеницу да је хтео да помогне свом сину у ситуацији у којој се нашао, ценио је његово нарушено здравствено стање, породичне прилике и ранији живот, коректно држање пред судом, док отежавајућих околности није било.
„Апелациони суд налази, а имајући у виду степен повреде заштићеног добра, те кривицу ових окривљених, да ће се изреченим казнама затвора у потпуности остварити сврха кажњавања”, образложио је Апелациони суд, и навео да је у непреиначеном делу првостепена пресуда потврђена.
Бранислав Блажић је 2009. године био међу 837 нереизабраних судија који су накнадно враћени у судове одлуком Уставног суда.
У одбрани изнетој у току суђења Блажић је нагласио да сматра да су поступак против њега „исконструисали” поједини некадашњи челници правосуђа у настојању да „покажу да је неизбор једног броја судија 2009. године био оправдан“.
Ј. Јаковљевић
