Специјализована екипа Полицијске управе за противдиверзионе прегледе утврдила је да се ради о такозваним бетонским бомбама, осталим из Другог светског рата. Тај модел муниције пуштао се с великих висина, због недовољне количине експлозива у то време, а због тежине, успевала је да растури цео објекат, нарочито ако је трошан. У овом случају специјалци су већ на први поглед увидели да је реч о безопасном пројектилу, бар док је изваљен на тлу, деценијама после избацивања из летелице.
– Пре четири године око сто метара од ове локације, при изградњи објекта, нађено је педесетак комада времешних бетонских бомби, али које су садржале сумпорну киселину и калацијум-карбонат – каже за „Дневник“ шеф Одсека за крим-технику и противдиверзиону заштиту у новосадској ПУ Тома Матовић. – Е, оне су својевремено, већ приликом пада и разбијања ампула с киселином, преко посебних канала и реакције тих двеју компоненти, експлодирале уз велико разорно дејство, приликом чега се, уместо метала као кошуљице, распарчавао бетон, и то на стотинак метара. Реч је о бомбама тешким од 300 до 500 килограма и дугачким око метар и по.
По његовим речима, у просеку, сваки четврти дан имају интервенције због експлозивних направа, пројектила, бомби и мина.
– Тако је већ годинама, али инцидената нисмо имали јер све радимо професионално, уз строго поштовање процедуре – наглашава Матовић. – Дунав је највећи „магацин” таквих убојнтих предмета, али има простора који ће вероватно морати бити прегледани, а међу њима је и онај на локацији војвођанске телевизије на Мишелуку, као и обала код Садова у Петроварадину, где има топовских пројектила различитих калибара. „Деелаборација“ бомби је посебно осетљива ако су оне старе и под рђом, а посебан је проблем њихов безбедан транспорт до места за уништење. Ако се бомба активира на лицу места, морамо водити рачуна о томе да сигурно нема људи у близини, али и о сеизмолошким таласима према оближњим објектима као и о гелерима који могу далеко одлетети.
Наш саговорник каже да вероватно има локација у Срему где се могу пронаћи бомбе и експлозиве направе надомак некдашњих војних положаја, као и на њивама, па дојаве неретко пристижу од ловаца и пољопривредника.
– Има доста ручних бомби, а њихово поседовање цивилима није дозвољено те их сад грађани, док траје легализација оружја, предају нама без икаквих санкција. Ручне бомбе, нажалост, људи одбацују и у контејнере или жбуње, што је веома опасно, нарочито за децу због њихове радозналости. Те бомбе понекад пронађу и сакупљачи секундарних сировина. Иначе, пре две недеље пронађена је једна дефанзивна бомба у контејнеру на Новом насељу – прича Матовић.
Он наводи да неки људи не могу да се сете где су закопали бомбе, не могу да их нађу у наслеђеној кући, има их и штекованих по веома старим таванима па зову полицију да поради на томе. Између осталог, мештанин из околине Бачке Паланке закопао је осам бомби у сушници па се јавио кад је почела легализација оружја.
На крају, полиција апелује на грађане, ако нађу предмет који подсећа на експлозивну направу, да га никако не дирају, већ да одмах позову полицију.
М. Вујачић
Увек „кратки” с опремом
Опрема за противдиверзионе прегледе је скупа и има век трајања. Одело за уништавање експлозивних направа кошта око 15.000 евра и тешко је 42 килограма, а има степен заштите и од детонације настале од пет килограма чистог екплозива.
Тренутно би припадницима најопаснијег посла на свету у новосадској полицији добродошли нови панцири и заштитни шлемови, који спадају у неопходне ствари.
