Никола је око 19.30 сати рекао родитељима да иде у теретану, али отац га је видео у аутобусу за Нови Сад. Када га је позвао, Никола му је рекао да иде код друга. Тамо, међутим, није дошао, а око десет увече му се гаси телефон и губи сваки траг. Николин отац Синиша јуче се јавио нашој редакцији и казао да је у агонији осам дана па нас је замолио да апелујемо на грађание који ишта знају о његовим сину да се јаве. Он напомиње да дечак није проблематичан.
Никола је висок око 185 центиметара, на себи је имао жуту мајицу, браон дукс на раскопчавање, црни доњи део тренерке, дубоке црно-плаве “адидас” патике. Уколико га неко види, родитељи и полиција апелују да о томе одмах обавести најближу полицијску станицу или да позове његовог оца на број 063/ 820 38 40.
Како је “Дневник” већ писао, пријаве о несталим особама које подносе родитељи, супружници или родбина, примају се у новосадској Полицијској управи, у просеку посматрајући, готово сваки други дан. Ипак, бар четири петине лица за којима се трага сама се појави, односно врати.
Оперативци одмах расписују објаву за несталим лицима, у коју уносе комплетне генералије уз карактеристике као што су висина, развијеност тела, облик лица, боја косе и очију, говор, особене ознаке (ожиљци, тетоваже, младежи) и било шта што може указати на карактеристична обележја. У пријави се наводе и разлози због којих је лице могло да отићи од куће или нестати. Преко система везе аутоматски се обавешатавају колеге на терену о томе ко је нестао, уз опис карактеристика те особе.
Углавном, у готово 90 процената, ради се о малолетницима, који неретко нестају услед поремећених односа у породици. Већином, у таквим случајевима се испостави да су нестали у критичном периоду заправо били код друга, другарице, девојке или момка.
Једна седамнестогодишњакиња из сасвим нормалне породице, мало, мало па оде. Родитељи јој не прихватају момка. Дешава се понекад да се открије и насиље над децом, али не у великом броју. Најчешће нестају девојчице или малолетници који избегавају школу, имају неузвраћене љубави или кад им родитељи бране неки везу.
Понекад нестају старија, сенилна лица, која кад изађу из стана, забораве адресу на коју треба да се врате или се ради о самоубиствима због немаштине или болести. Особе која се одлуче да себи прекрате живот углавном оставе опроштајна писма у којима се извињавају за свој поступак и образлажу га.
Неке особа нестају и због финансијских проблема. Дешава се да оставе опроштајна писма, а потом изврше самоубиство, неретко скоком у Дунав, па касније буду пронађена у тој реци. Без обизира на то да ли је остављен наговештај на тај чин, полиција проверава све околности догађаја. Породица готово увек има неке сумње у аутеничност поруке или сматра да је покојник натеран да тако нешто напише. Било је неколико таквих случајева и ове године, али је увек у тим приликама утврђено да се заиста ради о суициду, јер, на крају се у Институту за судску медицину обави обдукција која потврђује узрок смрти, па се и на тај начин отклања сумња. У неколико случајева годишње епилог трагања је проналазак леша, често у води, али прошле године ниједан смртни исход нема везе с кривичним делом или насиљем, односно истрага је утврдила да се ради о самоубиствима.
Суицид се у великој већини случајева повезује с финансијским проблемима или с психичким поремећајима, полиција не затвара случај док нестала особа не буде пронађена.
С. Х.
