ТЕМА: Вратити смртну казну за монструозне убице

Да ли је Србија погрешила када је 2002. године укинула смртну казну као једину праву меру за монструозне убице и треба ли да је врати,

питају се грађани, све више губећи слух за аргументе да је њено брисање неопходно због европских интеграција , а поготово за ставове „аболициониста“ да „смртна казна и није казна већ одмазда јер онемогућава кривца да се поправи, на шта нико нема право, па ни држава“. Подршка враћању смртне казне расте после случајева најтежих злочина, кад је и најдоминантнији утисак да су за такве злочинце затворске казне од 30 и 40 година, а за млађе пунолетнике од 20 година, неодговарајуће.

Све се то скупило и у реакцији грађана на монструозни злочин у Житишту, масовно убиство које је пре три дана починио Синиша Златић, пуцајући из „калашњикова” у кафићу, када је ранио 20 људи, а убио петоро, међу њима и своју бившу супругу. 

Познати адвокат Бранислав Тапушковић каже да би у овом тренутку било тешко вратити смртну казну с обзиром на то да смо претенденти за улазак у Европску унију. Осим тога, како наглашава, смртна казна нема никакав ефекат на плану превенције, одвраћања од злочина. 

– Могу да се сложим с много чим везаним за ту појаву која је заиста попримила драматичне размере, али смртна казна није излаз за такву ситуацију – оцењује Тапушковић.

Његово искуство као адвоката-кривичара, показује да у главама оних који се одлуче да изврше неки злочин није страх од смртне казне.

– Никада није доказано да је смртна казна могла спречити те ствари који се тичу тако страшних порива на које се одлучи починилац. Смртна казна није лек за то. То је једна вечна тема – наглашава Тапушковић.

Могла би, сматра он, помоћи превенција, у смислу да се правовремено реагује на индиције које би указивале на то да би се неко могао наћи у таквој психолошкој ситуацији да се одлучи на злочин. 

Тапушковић је противник смртне казне, управо из свих тих разлога. 

– Ако је цивилизацијска тековина то што се догодило широм света, а пре свега у Европи у којој живимо, да је смртна казна избачена као средство у борби против криминалних појава, а упркос томе се пође од тога да је то једини лек када је у питању човек, онда је то пораз за државу.  Одувек је централна тема било да је смртна казна одмазда, да се држава практично спушта на ниво злочинца и да увођењем смртне казне држава показује неспособност да се избори с тако ужасним стварима – наводи Бранислав Тапушковић. 

 

Иако резултати истраживања домаће јавности показују да идеја враћања смртне казне има подршку великог процента наших грађана, нема сумње да су, барем за сада, ти ставови „посвађани“ с европским путем, ако се присетимо да је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер прошле године поручио: „За онога ко уводи смртну казну нема места у ЕУ”. 

На другој страни, ипак, ни у Европи не мањка заговорника враћања смртне казне па се тако посланик Европског парламента Жан-Лук Шафхаузер лане заложио за то да Француска поново уведе смртну казну за тероризам. 

Кривичар др Недељко Јованчевић је раније у једном од разговора за „Дневник” указао на то да је Протоколом 6 Европске конвенције о заштити људских права и слобода из 1950. године, коју је ретификовала и наша земља, препоручено државама Савета Европе да укину смртну казну.

– Мислим да је то код нас урађено на брзину и за то недовољно припремљено – рекао је др Јованчевић. – Приклоњен сам мишљењу оног дела шире стручне јавности која сматра да је казна од 40 година затвора ипак кратка кад је реч о случајевима тешких злочина, који се ничим не могу разумно сагледати, и да је за таква кривична дела адекватнија доживотна казна затвора, док је смртну казну требало задржати за неке изузетне најтеже облике злочина. Смртна казна је најтежа – капитална казна, а што се тиче оцена да је она одмазада, напоменуо бих да свака могућа казна у себи има елементе одмазде.

Ј. Јаковљевић

 

Избрисана 2002. године

У Србији је смртна казна избрисана у фебруару 2002. године, а деценију пре тога, 1992, извршена је последња, кад је стрељан силоватељ и убица петогодишње девојчице.

Данас око три четвртине укупног броја земаља у свету нема смртну казну. На Старом континенту су, сходно препорукама Конвенције о људским правимаземље Европске уније укинуле смртну казну, до краја осамдесетих година прошлог века, а од 1997. није извршена ни у једној од 47 чланица Савета Европе. 

Смртна казна постоји и извршава се у око педесет држава, а највећи број извршења је у Кини, Саудијској Арабији, Ирану, Северној Кореји. У Америци, смртна казна постоји у 33 савезне државе.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести