Тужилачка истрага мора на ревизију

 и Законика о кривичном поступку јер, како су рекли на трибини која је у организацији Адвокатске коморе Београда недавно одржана у београдском Центру „Сава”, нека постојећа решења су неодржива.



Јавној расправи је, осим великог броја адвоката, присуствовало и неколико професора, између осталих др Милан Шкулић, др Војислав Ђурђић и др.

Највише полемике и расправе било је око тужилачке истраге, при чему се већина сложила у томе да постоји потреба да се одредбе Законика о кривичном поступку у том делу највише измене, с обзиром на то да је пракса показала много недостатака.У име Адвокатске коморе Војводине, на скупу је говорио новосадски адвокат Горан Карадаревић, који каже да није питање да ли је она потребна или не, већ је питање на који начин је уређена.



– Тужилачка истрага није новина у региону, практично, ми смо међу последњим земљама које су тај институт унеле у Законик о кривичном поступку – казао је Карадаревић. – Јавила се потреба за ефикасношћу кривичног поступка, али, по важећим прописима, чини се да је ефикасност поступка поистовећена с брзином, а то није исто, посебно када брзина иде науштрб права окривљених загарантованих Уставом.



По његовим речима, проблем почиње од тога што су ранија овлашћења која је имао истражни судија дата у руке јавном тужиоцу, што није добро решење јер, како тврди, иако Тужилаштво треба да води истрагу, не сме се заборавити да је тужилац пред судом странка у поступку.– Посебно имајући у виду нови Законик, који је уредио главни претрес на адверзијалан начин, односно избацио из Законика начело истине, затим дао врло ограничене могућности судији да донесе одлуку да се неки доказ изведе, практично, систем сличан оном који се спроводи у САД.

Сматрамо да је неодржива одредба по којој на главном претресу суд на лак начин чита доказе које у истрази изводи Тужилаштво. Код нас се јавља проблем што једна странка у поступку (Тужилаштво) сервира судији све доказе и практично и пре отпочињања главног претреса, судија зна стање у спису предмета, па отприлике и каква је пресуда – каже Карадаревић.



Један од предлога адвокатских комора ће бити то да се Тужилаштву повери прикупљање само оних доказа који су неопходни да се донесе одлука о подизању оптужног акта или обустављању истраге, али не и, како сада стоји у Законику, да Тужилаштво прикупља чак и оне доказе за које сматра да су целисходни, што је, по мишљењу адвоката, прешироко „бачена мрежа“.



– По нама, спорна је и одредба која регулише право да Тужилаштво може овластити органе МУП-а да обаве одређене доказне радње, без прецизирања које су. Поставља се питање да ли тужилац може овластити полицију да саслуша сведока и да се тај доказ користи у даљем току поступка, што би било апсурд. Ако тужилац може да овласти полицију да предузме неку доказну радњу, зар није логичније да пре овласти судију за претходни поступак? – каже Карадаревић.



Адвокати су на скупу у Београду указали и на то да окривљени нема право да изјави жалбу суду против наредбе о спровођењу истраге, што је супротно Уставу, који гарантује право на заштиту пред судом и право на правни лек. Практично, том наредбом се отвара кривични поступак против некога, а тај неко нема право да изјаву жалбу против тога, што није добро решење.



– Сигурно ћемо имати и неких предлога који се тичу уређивања контроле оптужнице, која се сада своди на одговор на оптужницу окривљеног и браниоца. Сматрамо да је неопходно већ у фази пред ванпретресним већем одредити присуство, како странака, тако и браниоца, и рочиште на којем ће се вршити контрола оптужнице, те осим писменог, и усменим путем излагати оптужница и одговор на оптужницу.



– Ми данас имамо припремно рочиште када је оптужница већ ступила на правну снагу, али је неопходно, слично англосаксонском праву, да се уведе посебно рочиште на којем ће се расправљати о томе да ли оптужница уопште треба да стигне до поступајућег судије или председника већа. То је веома битно због издвајања незаконитих доказа на време те је неопходно да се прво на рочишту дефинитивно расправи да ли су предложени докази законити, као и да ли има места подизању оптужнице, па тек онда да предмет добије поступајућег судију који ће судити на главном претресу – навео је Горан Карадаревић.



Н. Перковић