У Полицијској управи Зрењанин потврђено нам је да је у аутомобилу, паркираном на улазу у Банатски Двор, из правца Житишта, пронађено беживотно тело млађе женске особе. Други званични детаљи нису саопштени, а полиција је навела да је истрага у току и да се утврђују све околности које су довеле до овог несрећног догађаја. Тело убијене девојке упућено је на обдукцију у новосадски Институт за судску медицину.
На долми, крај корита Старог Бегеја, где је почињен злочин, и јуче у подневним часовима били су видљиви трагови крви. Наводно, Цимеша је ножем избо своју девојку, која је била у трећем месецу трудноће, а затим се попео на мост изнад Старог Бегеја, скочио пред возило у покрету и тако починио самоубиство.
У Улици Иве Лоле Рибара, у Банатском Двору, где је с породицом живела убијена девојка, дочекао нас је њен очух Ерне Ковач.
- Прексиноћ је отишла из куће, рекавши нам да иде код другарице, која живи недалеко од нас. Нисмо имали с њом никада проблема, била је солидан ђак, похађала је Средњу школу „Урош Предић“ у Зрењанину и завршавала је трећи разред – испричао је Ковач.
По његовим речима, устао је јуче ујутро око седам сати и пред кућом је затекао полицајце који су му саопштили да је Сабина пронађена мртва.
- Њих двоје су били у вези неколико месеци. Не знамо шта се догађало између њих. Једанпут јој је, то знамо, ударио неколико шамара и она је пре десетак дана одлучила да раскине с њим, иако је била у трећем месецу трудноће. Мислила је, ако је сада шамара, шта ће бити следеће. Мада, Милан није одавао утисак да може нешто овако да учини – испричао је Ковач.
Он нам је открио да су Милан и Сабина имали у плану да се венчају, чак јој је несуђени муж и прстен поклонио.
- Мислим да се и данас тај прстен налази у нашој кући, ако га Сабина није понела са собом – додао је Ковач.
У Улици Нови ред број 7, у Михајлову, селу недалеко од Зрењанина, пред кућом у којој је живео Милан Цимеша, нисмо затекли никога. Од комшија, кога год бисмо упитали за Милана, казао би нам да је у питању био добар момак и да никада није одавао утисак да је насилан.
- Он је у кући у Михајлову живео с родитељима, старији брат је у Београду, а сестра у Мађарској. Једно време је радио у зрењанинској фабрици „Радијатор“, где му је и отац запослен – испричао нам је комшија Андраш Р.
Ж. Б.
