Угрожено прикупљање ДНК профила преступника

Као пример, наводи се да Центру Више јавно тужилаштво дугује више од 21 милион динара, а Виши суд у Београду још од 2008. године више од пет милиона. Њихова потраживања достижу готово пола милиона евра.

Највећи проблем је што због недостатка новца, који јесте зарађен али га на рачунима нема, Центар за хуману и молекуларну генетику не може да купује реагенсе и хемикалије без којих не може да ради нове ДНК и друге анализе. Доктор Душан Кецкаревић с Биолошког факултета објашњава да је Центар у сталном проблему с новцем, због чега мора да га узима „с друге стране, рецимо опредељеног за наставу или науку”. Недостатак пара на крају, истиче Кецкаревић, може водити затварању лабораторије и гашењу тог вида делатности Биолошког факултета.

У Удружењу вештака сматрају да би проблем наплате услуга могао бити решен тако што би се анализе плаћале унапред јер је и закон предвидео ту могућност.

– За сваки предмет по налогу суда или тужиоца, вештак или научна установа су дужни да дају предрачун трошкова пре него што га преузму – објаснио је Дејан Тошић из Удружења судских вештака. – Уколико се уплати предујам, научна установа или вештак могу преузети предмет и радити вештачење.

Иначе, форензичке ДНК анализе се најчешће користе у кривичном и парничном поступку. Међутим, по речима портпаролке Првог основног суда Иване Рамић, не одређују се све анализе за сваки биолошки материјал који се пронађе на месту извршења кривичног дела или на лицима која су учестовала у догађају већ само уколико у склопу с неким другим догађајима постоји вероватноћа да припада извршиоцу кривичног дела. Једна анализа у просеку кошта 12.000 динара.

Са судовима у Србији на утврђивању ДНК од оснивања ради и ДНК Центар за генетику. Његови стручњаци су уписани у Регистар сталних судских вештака и до сада су имали више од 1.000 судских вештачења. Завршили су и специјалистичку обуку форензичке ДНК анализе и за то поседују ЕУ сертификате професора Бернда Бринкмана.

Парнични поступци се углавном тичу утврђивања очинства, а форензичка анализа ДНК у кривичном поступку захтева више рада и математичку анализу резултата. У ДНК Центру за генетику утврђивање ДНК профила кошта 13.000 динара, уколико су непосредни узорци брисеви или крв особа чији је идентитет познат, или 18.000 ако је реч о спорним узорцима као што су опушак, жвака, длаке...

Форензичком ДНК анализом могуће је недвосмислено утврдити коме припада биолошки траг од значаја и због тога је она битна за полицију и Тужилаштво. Метода утврђивања је специфична и осетљива, а ДНК профил је могуће добити из врло мале количине билошког материјала. Наиме, било која врста биолошког материјала људског порекла може послужити за анализу ДНК. Трагови који се најчешће анализирају су крвне мрље, пљувачка с опушака, коришћене чаше, флаше, конзерве, жваке, четкице за зубе, затим сперма – вагинални брис, веш, одбачени кондом, постељина и слично.

За ДНК анализу служе и ћелије коже, које се могу наћи на свим предметима које је нека особа користила, као и ишчупане длаке. Форензичка ДНК анализа се заснива на утврђивању ДНК профила добијених из биолошких трагова и њиховим поређењем с ДНК профилом лица која се сумња да су оставила траг.

Љ. Малешевић

Студије форензике и у Новом Саду

Од 2010. године у Србији постоје студије форензике на Универзитету у Београду. Реч је о заједничким студијама Факултета за физичку хемију и Факултета безбедности.

Од студентске године 2016/2017. и на Универзитету у Новом Саду, у Центру за мултидисциплинарне студије форензике „Др Арчибалд Рајс”, биће организоване двогодишње мастар студије форензике. У плану је да се први студенти упишу ове студентске године, а студијски програм је конципиран тако да су у њега имплементирана најновија научна и стручна сазнања из области форензичких наука. Основни циљеви тог центра су едукација вештака из различитих научних области, које су најзаступљеније у правној пракси, који ће на квалитетан начин моћи да обављају послове из области криминалистике и вештачења по захтевима органа који води правни посао, појединих органа и грађана.