уз оне из јавног реда и мира, односно оне предмете који захтевају време да буду у целости сагледани.
Наиме, од почетка примена измена Закона о прекршајима, од десет прекршаја – седам се завршава споразумом о признању, из простог разлога што су људи сазнали за новину и прихватили чињеницу да признањем прекршаја убрзавају, ублажавају и појефтињују поступак. Брзо се раширила спознаја да грађани не могу више избегавати плаћање казне и да је боље да плате пола у кратком року, него избегавати уплату целог износа, па је у Србији ове године чак 83 процента прекршајних налога плаћено у року од осам дана.
– На подучју новосадског Прекршајног суда видно је повећан број плаћених казни после доношења измена Закона о прекршајима које су ступиле на снагу 27. фебруара ове године, док се од почетка године примењује Регистар неплаћених казни, који се води јавно на порталима судова – каже за „Дневник“ председник Прекршајног суда у Новом Саду мр Каменко Козарски.
– Сваки грађанин може укуцати своје име и презиме, свој јединствени матични број и проверити да ли има нешто неплаћено. Уколико не плате казне, а о чему се води евиденција у МУП-у, кад оду да региструју возило, узму пробне таблице, да изваде било какву потврду, личну карту, пасош и слична документа, неће то моћи обавити док не измире обевезе према држави - каже Козарски.
Према његовим речима, у првој половини ове године Прекрашајни суд у Новом Саду, сем у једном пореском случају прошлог месеца, није издавао опште наредбе (такозване централне потернице, које важе у целој држави), али ће их бити у другој половини године, кад се ти предмети буду поново радили, односно, после позива и провере адреса.
– Да би се испоштовао закон, потребно је да окривљени нису примили позив, или да су га примили а нису дошли у суд, те да се провери да ли су још на пријављеној адреси, да је издата обична наредба за довођење, а да је полиција одговорила тим поводом да је окривљени у бекству и избегава пријем такве наредбе, па се тек онда издаје потрага, односно општа наредба за довођење, која се у народу зове центарална потерница – наводи Козарски и додаје да се за сада таква потрага не издаје за мање прекршаје, већ ће се та могућност користити пре свега на повратнике.
МУП је у области саобраћаја такође омогућио да се иде на склапање споразума кад су грађани свесни тога да су направили прекршај и кад он спада у најтеже.– То поједностављује и убрзава поступак, а нема много трошкова. Споразуми се склапају под истим условима за све грађане у држави. Тек после њиховог склапања у полицији, окривљени добије пресуду и онда плаћа казну.
М. Вујачић
