Они су, како се наводи, ухапшени прексиноћ, а полиција је у аутомобилу „ситроен“ српских регистарских ознака нашла пет пиштоља, оптички нишан, оквир за аутоматску пушку с 30 комада муниције, два метка за карабин, 12 метака за пиштољ различитог калибра и две аутоматске пушке.
Медији наводе да је међу ухапшенима Д. Д. (31), држављанин Србије који је хапшен лане у Шведској и означен од тамошњих истражних органа као главна веза за препродају оружја из БиХ према Шведској, и то припадницима „Муслиманског братства”„.
Осим њега, ухапшени су и Д. Т. (35), држављанин БиХ, Ирачананин Х. А. А. Х. (42) и Сиријац К. М. М. М. (44). Они су код себе имали бугарске фалсификоване пасоше.
Заплењена су два пиштоља марке ЦЗ калибра 7,65 милиметара са седам, односно два метка у оквиру, пиштољ ЦЗ „взор 50”, калибра 7,65 мм с празним оквиром, пиштољ „унцета y цомпаниакурз”, калибра 9 мм с оквиром од три метка и пиштољ ЦЗ калибра 9 милиметара с два метка у оквиру. Осим пиштоља, заплењени су: аутоматске пушке М-72 АБ1 и ЦЗ с дрвеним кундаком, оквир аутоматске пушке с 30 комада муниције, оптички нишан, два метка за карабин и метак 7,65 мм са ознаком ППУ 80.
Подсетимо, „Муслиманско братство” сматра се најбољим купцем оружја на црном тржишту, а у терористичким нападима у Европи неретко је коришћено оружје произведено на територији бивше СФРЈ.
Директор фабрике „Застава оружје” Милојко Брзаковић потврдио је још пре две године да је више комада оружја које су користили исламисти у терористичким нападима на Париз 13. новембра прошле године произведено у тој крагујевачкој фабрици пре распада бивше Југославије. Брзаковић је агенцији АП тада рекао да му је српско Министарство унутрашњих послова два дана после теористичких напада у Паризу, у којима је убијено 130 људи, послало серијске бројеве оружја пронађеног у француској престоници током и после напада.
Како наводи АП, у питању је југословенска верзија совјетске аутоматске пушке АК-47. То оружје користила је ЈНА, касније и Војска СРЈ.
Брзаковић је у телефонској изјави за америчку агенцију рекао да су после распада бивше СФРЈ све зараћене стране могле продати преостало оружје.
– Оружје је испоручивано војним субјектима у Словенији, Босни и Македонији за потребе ЈНА – напоменуо је тада Брзаковић, истићући да сада у Србији ниједан производ фабрике „Застава оружје” не може бити испоручен „без дозволе државе Србије”.
Политички аналитичар Зоран Драгишић објаснио је да су „Заставиним” оружјем биле наоружане територијалне одбране свих бивших југословенских република те да је то оружје извожено у земље Блиског истока и да га и сада може бити бар у педесетак земаља.
– Оно је из Србије легалним каналима могло отићи у неку земљу Блиског истока или је могло отићи шверцом, што се догађало деведесетих година прошлог века, када је много тог оружја шверцовано – објаснио је тада Драгишић. – Оно је могло отићи из Босне, с Косова, било одакле, и онда доћи у руке терориста.
С. Х. Д.
