у фебруару 2002. године, преминуле, како се тврди оптужницом, од последица упале слепог црева.
Главни судија Горан Рамић је на крају јучерашњег рочишта најавио за претрес заказан за 21. јун, завршетак доказног поступка и излагање завршних речи. До сада предвиђени докази исцрпљени су јучерашњим сведочењем Весне Стевановић и Весне Мандић, медицинских сестара на Гинеколошко акушерској клиници где је прво хоспитализована Љиљана Арамбашић након што се 15. фебруара 2002.године, због јаких болова у стомаку јавила у београдски Ургентни центар.
Мандићева и Стевановићева су позване на предлог одбране доктора Александра Јовановића, једног од петоро оптужених лекара, на околност његовог професионалног и савесног поступања према пацијенту, што су и потврдиле обе медицинске сестре.
Присећајући се дана од пре више од четрнаест година, сведокиње су навеле да је тада новопримљену пацијенткињу Арамбашић, одмах након што је ујутро преузео смену, доктор Јовановић обишао самоиницијативно, без ичијег позива.
- Сећам се да сам видела доктора Јовановића да је ушао у собу у којој је лежала Љиљана Арамбашић - казала је Весна Мандић уз напомену да она лично није била присутна приликом тог обиласка.
Готово истоветно је сведочила и Весна Стевановић, која је навела да је тада „стање пацијенткиње било стабилно“.
Весна Мандић је посебно истакла посвећеност лекара бризи о пацијентима.
- Кад позовете доктора због пацијента, долази одмах, практичо истог тренутка и не постоји ситуација да се тако није догодило - рекла је Мандић.
Пуномоћник оштећене породице Арамбашић предложио је да сведоче мајка и сестра преминуле девојке, о чему ће суд одлучити накнадно, до следећег рочишта.
По чињеницама из судског поступка, Љиљана Арамбашић се 15. фебруара 2002.године због јаких болова у стомаку јавила у београдски Ургентни центар, а дежурни хирург је проценио да су њене здравствене тегобе гинеколошке природе па је примљена на Гинеколошко акушерску клинику (ГАК). Из ГАК-а су Љиљану, пошто је готово непрестано вриштала, упутили у Институт за психијатријске болести „Лаза Лазаревић“, где су лекари одмах закључили да није пацијент за њих и упутили је поново у Ургентни центар. Због високе температуре, девојка, међутим, није хоспитализована у Ургентном центру, већ је упућена у Институт за инфективне и тропске болести где је 21. фебруара 2002.примљена у коми и исте ноћи је преминула.
Кривичним поступком су обухваћени специјалисти гинекологије и лекари Клиничког центра у Београду: Вера Миленковић, Милош Радовић, Гордана Милетић, Србољуб Милићевић и Александар Јовановић. Сви лекари су одбацили оптужбе и изразили жаљење због трагедије,тврдећи да у томе нема њихове одговорности и да су поступали професионално, савесно, поштујући стручне процедуре.
У оптужници је изнета сумња да пацијенткињи „није пружен одговарајући медицински третман“. Окривљене лекаре оптужба сумњичи за „несавесно лечење“, а поједине да „нису успели да поставе дијагнозу запаљења слепог црева“.
Ј. Јаковљевић
