Ових дана са нестрпљењем се очекује нова представа Кокана Младеновића, по Андрићевом роману “На Дрини ћуприја”, која ће премијерно бити изведена у Српском народном позоришту 17. марта. А музику потписује управо Ирена Поповић Драговић, добитница низа награда за оригиналну позоришну музику, међу којима су и Стеријина за “Коштану”, Фестивала војвођанских позоришта за “Оперу ултиму”, а признањима је вреднована и њена музика у представама “Хасанагиница”, “Антихрист”, “Каубоји”... Њену уметничку биографију чини и низ извођених дела за симфонијски и гудачки оркестар, камерни ансамбл, као и ауторских пројеката.
* Само у овој сезони компоновали сте музику за „Јулија Цезара” у Сомбору, „Нору” у ЈДП, „Декамерона” у СНП, „Родољупце” у Народном позоришту, играни филм „Смрдљива бајка”, а сада је на реду „На Дрини ћуприја”?
– За “Дрину...” смо се дуго спремали. То је онај комад кога прижељкујете и који се деси. Овај се десио мени у право време, рекла бих, у време кад сам довољно сазрела уметнички да могу да ишчитам или барем наслутим шта је Андрић желео и хтео. Коканова “На Дрини ћуприја” је савремена и постављена кроз нову форму. Он Андрића чита из данашњег времена, са временском дистанцом, а опет са пуно лепих и интимних сцена које су исповести главних јунака. Музика је спој традиције и модерних елемената са пуно певања и хорова. Имали смо диван процес, а мој рад са глумцима СНП- а ћу дуго памтити. Њихова спремност и љубав, коју су пружали током рада, фасцинирала ме је, на томе сам им бескрајно захвална. Мислим да сам направила добар посао захваљујући и њима..
* Како почиње рад на једној позоришној представи и шта даје онај први импулс од кога крећете у потрази за правим музичким изразом?
– Рад на представи је свакако везан за читање текста или предлошка које нам проследи редитељ ако је у питању недрамски текст, али је свакако најважнији разговор са редитељем и његова индикација у ком правцу жели да постави представу. Мени су такође јако важни и глумци које имам у подели и рад са њима као и импровизације које увек покушавам да спроведем током првих дана рада. Током тог процеса могу да сагледам који извођачки апарат имам и колико могу бити амбициозна у обликовању музичког ткива. Моја амбиција је увек везана за то да ако правим сонг, он буде музички добар и изразит, али још важније је да се глумци осећају сигурно и угодно док изводе ту песму или неку врсту импровизације.
* Сарађивали сте са низом позоришних редитеља, али чини се да сте последњих година најчешће део сталне ауторске екипе управо у представама Кокана Младеновића, Андраша Урбана, Снежане Тришић и Оливера Фрљића?
– Екипа редитеља коју сте набројали су моји верни сарадници и пријатељи, а свако од њих је специфичан и ствара посебан и занимљив театар. Јако дуго сарађујемо и наше препознавање у пословном смислу се десило пре више година. Од тад смо сви сазрели, мењали се и развили естетске оквире у којима се крећемо. Свака сарадња је веома инспиративна и ма колико се дуго познајемо и сарађујемо увек имам осећај да радимо први пут. Постоји једно прећутно поверење и веровање које ја имам у њих и они у мене. Никада до сад нисам доживела да они желе неку другу врсту музике од оне коју ја “чујем”, а која је везана за неки одређени комад или неки карактеристичан тренутак у представи. На почетку сваког процеса они кажу шта желе и како “чују” комад. Мој задатак је да то ”дешифрујем“ и преведем у звуке. Имам потпуну самосталност док стварам, али ми је битно да ме прате и воде кроз комад.
* У сомборском позоришту радите музику за још једну ауторску представу Андраша Урбана?
– Андраш режира своју нову представу “Гоголанд” према мотивима приповедака Јаноша Херцега и први пут ради у Сомбору. Његов театар је увек занимљиво путовање, препуно енергије, а музика прати све то. Надам се да је доследна и моћна као и његове идеје и режија. Андраш Урбан је специфична и јединствена појава у позоришном свету. Глумцима и мени је јако користан процес који пролазимо у раду са њим. Његове представе су увек препуне бунта, али и истине. То је реткост..
* Примењена музика је само један вид оног чиме се у овој уметности бавите?
– После завршених основних студија композиције у Београду на ФМУ отишла сам на постдипломске студије у Салцбург на чувени Моцартеум универзитет, али поред студирања почела сам да упознајем и сарађујем са уметницима који су долазили из различитих окружења. Тада сам основала Прерађивачку индустрију музичког материјала, која је окупљала уметнике из различитих окружења. Имали смо неколико концерата у Београду и неколико наступа у Салцбургу. Идеја је била да се концерт савремене музике презентира кроз специфичан музичко поетски театар. Музичари на сцени су увек били костимирани, увек је неки сликар изводио свој перформанс бојама, а видео уметници представљали своје видео радове, плесачи су играли. Паралелно сам са двојицом уметника основала Ментал Артхритис Орћестру, која је себе презентовала као крњи рок бенд који је изводио ауторске песме кроз одређене перформансе и на специфичним инструментима, махом поломљеним и играчкама. Био је то јако занимљив период живота. Али сада обе групе имају статус мировања…
Нина Попов
Енергија стварања је неуништива
* Као аутор, извођач и педагог да ли верујете у исцељујуће дејство музике и успевате ли да, у свему што нас окружује, чаробни свет музике коме сте посвећени доживљавате као привилегију?
– Верујем у моћ музике и уметности. Верујем да ме штити од свакодневног, баналног и тривијалног. Верујем да мења моје поимање живота и комуникацију са људима. Верујем да сам заштићена самим тим што компонујем и стварам. Мој посао није посао, али је свакако привилегија и почаст. У овом “послу” нема смена, одмора, викенда. Често нема ни логичних законитости које подразумевају да се од овог “посла” уморите! Енергија стварања је неуништива и сваки пут кад помислите да нема даље или да више ништа не можете да напишете, дешавају се чуда. Ја сам мој “посао” одавно демистификовала прво себи, а онда и околини. Постоји таленат, али пре свега постоји огроман рад и труд. Свакодневно компоновање, читање и надградња. Ако имате потребу да стварате, није важно ни време, ни мотив, ни место где се налазите. За мене је кишни дан највећа инспирација... све остало су нијансе...
