најбољу представу управо завршеног фестивала Нови Тврђава театар, који је последње две вечери због лошег времена из Виле Станковић у Чортановцима пресељен у Српско народно позориште.
Поводом стогодишњице рођења француске диве, Кинга Мезеи је креирала целовиту представу од песама које је прославила Едит Пјаф. ово комплексно музчко-сценско дело не говори само о музичкој звезди, оно говори о крхком људском бићу и страшном 20. веку у којем је било много радости, смеха, слобода, али и крви и катастрофа. “Пјаф марш“ је бисер не само протекле позоришне сезоне, него и позоришне уметности у Србији.
Кинга Мезеи је добила и награду за најбољу женску улогу. У својој представи она демострира сву силину гласа који поседује, ниједног тренутка не губећи из вида драмске аспекте своје улоге, односно имитацију и слепстик, које користи у међусценама и кореграфијама за сонгове.
Награду Новог Тврђава театра за најбољу мушку улогу добио је Радоје Чупић, за низ улога у представи “Дух који хода” Дејана Дуковског, у режији Александра Поповског, Српског народног позоришта и Центра за визуелну културу. Нијансирајући сваки лик глумачким валерима, Чупић са невероватном лакоћом портретише читаву плејаду негативаца у причи о побуњеном пиону друштва у којем влада зло.
За најбољег редитеља, фестивалски жири прогласио је Дина Мустафића, за режију представе “Наш разред” Тадеуша Свобођанека, Камерног театра 55 из Сарајева. Мустафић је на моменте сведеним, на моменте раскошним редитељским средствима успео да на плану глумачке игре веома успешно оркестрира велики ансамбл, креирајући потресну, универзалну причу о превртљивој људској природи, у оквиру које човек може готово истовремено бити и yелат и жртва.
Жири у којем су радили Игор Бурић (председник), Емина Елор и Мирослав Мики Радоњић, доделио је још једну, специјалну награду ауторском тиму представе “Јазавац у Керемпуху” Сатиричког казалишта “Керемпух” из Загреба: Оливеру Фрљићу, Ракану Рушеидату, Борку Перићу, Хрвоју Кечкешу и Вилиму Матули. Исто као Кинга Мезеи - од нуле, само формално потпуно другачије - у виду стенд-ап комедије, аутори “Јазавца у Керемпуху” успевају у готово немогућој мисији: забавити публику, али на начин да се смеје ономе што је вредно крајње друштвене критике и потирања: злонамерна употреба личних, верских, националних и друштвених идентитета. Користећи синтагму исмевану и у представи, могло би се рећи да награда Новог Тврђава театра иде у Загреб због надалеко чувеног хрватског хумора.
И. Б.
