Има неки ђаво. Да није ње, не би било ни Новог Сада. Градови су некад често ницали уз војне утврде. Сад јој слава обилази свет, путем слике и тона са Егзита.
Нуклеусом новосадског живота зову је Драган Стојменовић и Антал Силард, који су направили филм о овој вековној постојбини цигља и биља, из генерације у генерацију насељаване различитим светом. У филму се чувено здање на петроварадинској стени назива феноменом - “Феномен тврђава” (“ЕНУ”, 2016).
- То није стена, то је кристални монолит који лечи људе. Дунав није могао да га пробије! Зато они који спавају у лагумима, оздраве “преко ноћи” - са узбуђењем групи новинара објашњава један детаљ филма Драган Стојменовић.
“Феномен тврђава” је премијерно приказан крајем прошле недеље, као иницијални узорак нечега што би могло да се изроди у серијал од шест епизода, открива Силард Антал, наглашавајући да то може да се посматра и као лични допринос у визуелном маркетингу кандидатуре Новог Сада за Европску престоницу културе.
Стојменовић и Антал ангажовали су низ стручњака и креативаца не би ли филм о најпознатијем новосадском топониму деловао што уверљивије и интригантније. Иако су поштовали истраживачки приступ у стварању документарног дела, консултовали многе који се цео живот баве “Гибралтаром на дунаву” (истраживач Вељко Милковић, археолог Радован Бунарyић), филм је ипак вођен у правцу играног остварења. Објективност је претпостављена субјективности. Истина - уметности.
Од настанка, па до Егзита, све приче су ту, али нема конкретних имена, година, догађаја. Све је представљено кроз упечатљиву слику (директор фотографије Јован Милинов - Тоба) и тон (музика ауторског двојца), које повезује нарација феноменалног Рамба Амадеуса, Светског Мега Цара. Као и увек, он се баш уживео у улогу и допринео мешању жанрова научно-образовног, фантастичног и забавног.
- Документаризам је најозбиљнији филмски жанр. Заштита културне баштине, екологија, технологија, савремена уметност, забава, све је ту... - рећи ће Антоније Пушић, алијас Рамбо Амадеус. - Овде излазиш из уметничког егоизма и улазиш у нешто шире. Било је и бољих спикера, али аутори су изабрали мене.
Рамбу текст је легао, мада га није писао. Он му је додавао ефекте, како су задовољно приметили аутори након пројекције. Испоставило се да је кључни сарадник на тексту један други музичар, Славко Матић из новосадског бенда “Збогом Брус Ли”. Он је био тај који је успео чињенице да претопи у маштовиту апокрифну скрипту, која не говори све, али све успева да остави гледаоцу, на уживање.
- Ишао сам на поетско. Костур сам добио. Није било лако, а било је супер размахати се - предочава Матић свој део приче. - Све је рађено специјално. У тами, мистично. Размиљајући о нама, о животу, смислу... Рамбов глас је легао добро јер је он “мрачан” и “филозофски” настројен тип.
“Феномен тврђава” је за топлу препоруку свима који су у детињству или касније, проводили романтичне тренутке окружени зидинама и зеленилом петроварадинског фестунга. Свима онима који су слушали о алама које једу људе, зомби-Турчину, тунелу испод Дунава. Или онима који знају нешто и о архитектури, војнама, археологији, историји... “Феномен тврђава” је филм за све!
И. Бурић
