ново признање за литературу намењену деци и младима, које носи име по истоименој збирци „вечитог дечака“ савремене српске поезије.
Половином јануара ове године упућени су позиви на адресе шездесет писаца, критичара и изучавалаца књижевности за децу са молбом да свако сачини листу од пет најбољих наслова домаћих аутора објављених током 2015. У жирирању је учествовало четрдесет позваних. За награду „Плави чуперак“ номинован је 31 наслов, а највећи број гласова великог жирија, укупно 23, припао је роману Јасминке Петровић „Лето када сам научила да летим“, који је објавио Креативни центар из Београда.
Уз карактеристичну мешавину хумора, живописних ликова и аутентичног приказа људског искуства, Јасминка Петровић у овом роману пружа поглед на последице претходних деценија из перспективе данашње генерације младих, али истовремено се бави и универзалним темама одрастања, пријатељства и породице, у којима ће се вероватно препознати сваки (млади) читалац или читатељка - наводе рецензенти.
Одлазак на море са баком у посету код друге баке свакако не звучи као летовање из снова тинејyерке Софије. А када се све дешава на Хвару, где не познајеш никог и не разумеш речи и обичаје, па ни зашто твоја бака плаче при сусрету са сестром, летовање почиње да личи на кошмар. Главна јунакиња, Софија, повлачи се у књиге, музику и сањарење, у нади да ће јој тако брже проћи време.
Али лето је пуно изненађења, и Софија полако открива да и у малом месту има људских прича достојних романа, а да се некад са баком и рођацима које једва познајеш може лепше испричати него са најбољом другарицом из одељења. То је сиже који роман Јасминке Петровић “Лето кад сам научила да летим” препоручује не само младим већ свим читаоцима.
Р. Л.
