Представа “Пожар...”, премијерно изведена на почетку текуће сезоне, заснована је на потресним догађајима - пожарима у новосадској дискотеци Контраст и клубу Лаунџ, у којима је страдало 14 младих људи, у размаку од свега неколико година. Издваја се такође и сам начин рада и процес кроз који су прошли и њени аутори, и глумци, па и публика која, гледајући актере како са сцене подсећају на те болне догађаје, све дубоко проживљава.
Текст “Пожара” заснива се на хиљадама страница судских списа, вештачења, сведочења преживелих, разговора са родитељима жртава, али без намере да на себе преузме улогу истражитеља, тужилаштва или суда.
– Материјала је јако пуно, материја је обимна, колега Момчило Миљковић и ја смо то уобличили у измонтираној верзији. То није драмски текст, него је ослоњено на тзв. вербатим театар, па уобличено у целину - објашњава редитељка Миа Кнежевић.
Овај редитељски и драматуршки поступак, како напомиње позоришни критичар нашег листа Игор Бурић, “највише подсећа на реконструкцију страшних догађаја, изазваних осећања, са малим, али битним позоришним отклонима у виду стилизације њиховог приказа”.
У „Пожару”играју Алиса Лацко, Марко Савковић, Димитрије Аранђеловић, Стефан Вукић, Марко Савић, Лидија Стевановић, Драган Којић, Нина Рукавина, Сања Ристић Крајнов, Душан Јакишић, Миодраг Петровић, Зоран Богданов, Сања Микитишин и Драгиња Вогањац.
У фокусу представе су, како је за „Дневник” истакла глумица Драгиња Вогањац, млади људи о којима ова држава толико “брине” и толико „жали” због чињеница да одлазе, да их је све мање, а када треба да учини нешто за те исте младе људе, да их - као у случају Лаунџа и Контраста - заштити, онда се крије иза рупа у закону.
– Једна од важнијих тема овог комада је одговорност. Њоме се маше а заправо је има јако мало. Јер, ми живимо у једној инфантилној држави, а и ми грађани смо инфантилни, и никако да одрастемо и постанемо свесни својих одлука и одговорности које из тих одлука произилазе, али такође и одговорности због нечињења, због тога што не захтевамо, што не питамо, што не инсистирамо, што пуштамо да се неке ствари дешавају, што одмахујемо руком... - упозорава Драгиња Вогањац.
По речима редитељке Мие Кнежевић, “наша менталитетска традиција је да брзо заборављамо и стога верујемо да је добар тренутак да се суочимо са овим трагедијама који су блиска историја Новог Сада, и да се језиком театра бавимо свим узроцима и последицама догађаја који су сами себи постали метафора. Јер, мислимо да позориште има право да направи реалан пресек стања друштва и да постави веома конкретна питања... Та два догађаја су за мене визуелизација свих рупа и грешака у којима ми живимо, прилично мрачан одраз наше реалности”.
Н. Пејчић
Миа режира у Краљеву
Управо ових дана, тачније 23. јануара, у Краљевачком позоришту почеће пробе представе “Плеј Андрић / Људи о којима се не може много казати”, како гласи радни наслов, коју режира Миа Кнежевић. У питању је ауторски пројекат, заснован на опусу нобеловца Иве Андрића, кога је Миа Кнежевић, како је изјавила за наш лист, одабрала из огромног поштовања и љубави. По мотивима његовог романа “Травничка хроника”, приповетке “Мара милосница” и неколико кратких прича, Миа Кнежевић управо завршава драматизацију, а представа би премијерно требало да буде изведена 10. марта.
