На позорници се ништа не поклања

Улога Браце у драми „Кривица” Небојше Ромчевића, чија премијера је недавно одржана у Српском позоришту у Мађарској у престоници северних суседа, за Бранислава Унгиновића,

који се калио на позоришној сцени Сенте, само је једна од остварених за пола века битисања на даскама које живот значе. Партнерка у „Кривици” у улози Гоце била му је Катица Шокац, стална чланица ансамбла Српског позоришта у Мађарској.

За Унгиновића овај ангажман на будимпештанској сцени је још једно велико искуство, после играња у професионалним ансамблима Народног позоришта у Кикинди и Српског позоришта у Мађарској. 

- Текст Ромчевићеве „Кривице” је захтеван јер је тако писан да је свака слика засебна прича и од глумца захтева ново стање. Пошто се слике развијају јако брзо, као на филмској траци, глумац мора изузетно добро да се слаже са партнерком на бини - утисак је Унгиновића након премијере у Будимпешти. 

Ромчевићева драма говори о покушају двоје људи да на развалинама старе породице оснују нову, да у последњем сусрету изнова започну живот, борећи се са осећајем кривице пред занемелим дечаком, Гоциним сином, и животом из којег је немогуће „измигољити се“. У овој психолошкој драми набијеној емоцијама Бранислав Унгиновић и Катица Шокац одлично су се снашли у веома сложеним ликовима двоје угрожених и веома усамљених људи.

Унгиновић је на српској позоришној сцени у Будимпешти раније играо у комаду „Па, изволте у Сакуле”, а претпрошле сезоне у комаду Радослава Златана Дорића „Чудо у Рондели”, поводом два века прве српске позоришне представе „Крешталица” Јоакима Вујића у мађарској престоници.

У богатој глумачкој каријери изнео је 38 премијерних улога, око 500 представа на позорницама широм Србији и иностранству заједно са водећим глумачким ансамблом сенћанске Камерне сцене „Мирослав Антић„, једног од најбољих аматерских позоришта у нашој земљи. Поред тога, има и пет режија и учешће у двадесетак рецитала.

Посебно му је запажена улога Агатона у Нушићевој „Ожалошћеној породици” коју је са сенћанском трупом у прошлој сезони режирао Дејан Цицмиловић, управо у сезони када је Унгиновић обележио изузетан јубилеј. За тумачење тог лика на себи својствен начин Унгиновић је добио бројна признања, између осталог за најбоља глумачка остварења на покрајинској и републичкој смотри, по други пут припао му је „Штап Миливоја Живановића” на фестивалу у Пожаревцу, интернационалан награда на фестивалу у Лакташима и многе друге.

- За дуго и успешно опстајање на сцени треба бити привржен глуми и волети позориште - каже Бранислав Унгиновић, који је љубав према позоришту наследио од оца Милана који је пуно труда уграђивао у позоришни живот Сенте, радећи пре свега дечије представе и модерна мала сценска остварења савремених драмских писаца. 

Унгиновић уверава да се, за нешто лепо што се дешава на даскама које живот значе, мора много жртвовати.
- Треба прихватити да успех не долази одмах, него да је потребно изузетно пуно рада и одрицања да би се дошло до циља. На позорници се ништа не поклања, већ треба истрајати да би сазрео и као човек и као глумац. Признања и награде или дођу или не, али мени је драго да сам уз професију друге струке на позоришној сцени проживео 50 година. Глумци излазе на сцену ради публике, награде су “нужно зло”, оне иду са фестивалима, међутим, не треба представу постављати на сцену или узимати улогу превасходно због награда. Треба уживати у раду у том процесу стварања комада и тумачењу једног лика, а када се све то изнесе на сцену публика зна најбоље да награди аплаузима и упамти. Највише имам награда од публике, које су ми и најдраже, пре свега када се и када прође време поклоници позоришта сете неке моје улоге, ликова које сам тумачио и који су оставили трага у позоришном животу - не крије задовољство постигнутим на позоришној сцени Бранислав Унгиновић.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести