драмској уметници Драги Спасић и, од пре неколико година, балерини Марини Олењиној. Дан раније друга ће делегација обићи новосадска гробља да би положила цвеће на гробове неких од оснивача и заслужних чланова СНП-а. Неколико дана доцније отићи ћемо на Ново гробље у Београду да цвећем окитимо и гроб нашег оснивача и првог управника Јована Ђорђевића. Биће то симболичан знак да нисмо заборавили оне којима дугујемо то што смо професионални театар који у региону најдуже континуирано ради.
Уважавањем претходника показаћемо и да смо свесни да повест не почиње од нас и да је благодарећи њиховом труду, вољи и смелости Српско народно позориште данас једна од кључних тачака савременог театарског стваралаштва.
Тог 28. марта, у подне, на сцени која носи име нашег оснивача, по обичају ће бити одржана Свечана академија поводом Дана СНП-а, и биће то прилика да признањима искажемо захвалност онима који су допринели да Српско народно позориште буде оно што јесте – успешан театар у који сваке вечери долазе гледаоци да би се суочили с питањима која им постављају наше представе.
На Свечану академију ће доћи готово сви пензионери Српског народног позоришта, појавиће се и највернији пријатељи и одани сарадници најстаријег професионалног театра у региону. Доћиће, разуме се, сви уметници који ће својим наступом увеличати свечани дан. Ни ове године нашу свечаност неће пропустити поштоваоци СНП-а које није било потребно подсећати на Свечану академију – ни штампаним позивницама, новинским огласима, е-мејиловима, посредством друштвених мрежа... Јер, 28. март је, попут црвеног датума у календару, дубоко утиснут у њихову свест о значају Српског народног позоришта као институције која је много више од сваког другог домаћег театра.
И не зато што је СНП већи, што има три уметничке јединице, или најимпозантнију позоришну зграду у држави; не зато што је – ма шта о томе мислили овдашњи законодавци – установа културе од националног значаја, па ни зато што производи врхунске драмске, оперске и балетске представе, нити због тога што те представе учествују на релевантним фестивалима, и одакте доносе награде... Него и стога што је упорношћу и способношћу уметника који делују под његовим кровом, упркос свему, од почетка ове сезоне извело десет премијера (а у овом часу припрема још две).
За сада знамо да ће у сезону у којој славимо 155. рођендан представе СНП-а бити изведене на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, Стеријином позорју, Армел фестивалу у Будимпешти, тиватском фестивалу „Пургаторие“, Граду театру Будва, Мокрањчевим данима, Фестивалу босанскохерцеговачке драме, Фестивалу праизведби у Алексинцу, фестивалу у Бања Луци... Наше су представе већ награђене на ИНФАНТ-у, фестивалу у Скопљу, Јасна Ђуричић је добила највеће домаће глумачко признање „Добричин прстен“, док је Томи Јанежич лауреат награде „Бојан Ступица“ за Оперу за три гроша, копродукцију у којој је учествовао и СНП.
Жао ми је што се на свечаности 28. марта неће појавити они што су спречени „раније преузетим обавезама”, али не жалим што ни ове године на рођендан своје куће неће доћи неколицина њених чланова којима су, иначе, уста пуна Српског народног позоришта. И то управо оних који су убеђени да је њихово присуство у Позоришту заправо једини истински аргументи који СНП-у обезбеђује дигнитет и озбиљност. Они ће, уосталом, већ колико 29. марта изјутра (ако не и 28. увече) на пасја кола наружити све који су на свечаност дошли, а још ће горе говорити о програму прославе којој нису присуствовали. Јер они знају и оно што не знају. А не знају ништа, што ће рећи да мисле да знају – све. Они ће се први јавити да бране уметност и уметнике, што по правилу уметнике доводе у озбиљну неприлику, а уметност, јадна, ћути и црвени. Шта ће, сирота.
Баш као што и сироти бронзани Јован Ђорђевић, сведен на име сцене и попрсје изложено у фоајеу СНП-а, може само немо да посматра и, можда, ослушкује. А ако чује колико смо до сада премијера у сезони извели, где смо све с представама били и где су оне све позване, надам се да ће, иако у уметности не важи закон дијалектике да квантитет даје квалитет, бити задовољан.
Дакле, срећан му 155. рођендан Српског народног позоришта!
Александар Милосављевић
(аутор је управник СНП)
