у Беочину, ускоро ће добити привремени кров који ће спречити сливање воде у потоцима и даље урушавање здања које плени лепотом чак и у овако руинираном стању. Како „Дневник” сазнаје, захваљући Министарству културе, које је одобрило пројекат интервентне заштите дворца, за који дан ће почети демонтажа постојећег крованог покривача од бибер црепа, који је у изузетно лошем стању јер су током година са њега чупани олуци, опшиви, куполе од бакарног лима... због чега су дрвена грађа и дашчана оплата пропадали па су се у крову на више места појавиле велике рупе, а греде тавањаче изнад главног степеништа на крају су и иструлиле и обрушиле се на степениште унутар здања.
– Претпоставка је да уколико се уруше и преостале греде тавањаче изнад велике дворане која има висину две етаже, тада може доћи до урушавања половине кровне конструкције, па и дела самог дворца, тим пре што су услед обилног прокишњавања и структуре носећих зидова ослабиле. Штета која би на тај начин настала била би практично непоправљива – упозорила нас је архитекта Јелена Филиповић, конзерватор у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе по чијем ће пројекту бити изведени интервентни радови на дворцу.
Током скидања дотрајалог крова употребљив материјал ће бити сортиран и сачуван за потребе потоње реконструкције дворца, а до тада ће објекат бити наткривен привременом кровном конструкцијом...
– То није трајан кров – појашњава Јелена Филиповић. – Он ће само заштити дворац од атмосферских падавина и даљег пропадања зиданих структура. И биће у функцији док се будућом пројектно-техничком документацијом не утврде начини стабилизације темеља, зидова, таваница и осталих конструктивних елемената објекта, који у суштини носе овако сложену кровну конструкцију. Након статичке санације дворца - а она је предвиђена наредном фазом обнове објекта која није предмет овогодишњих радова - поново ће бити монтирани сачувани делови старог крова, уз, подразумева се, додавање недостајуће и замену оштећене грађе. Тек тада ће дворац добити кров који ће конструктивно, визуелно и по употребљеном материјалу бити у свему као оригинални.
Овогодишњи интервентни радови обухватиће и ископ сондажних јама, чији је задатак да припомогну утврђивању квалитета материјала постојећих темеља дворца, а на основу чега ће после бити урађен пројекат његове статичке санације. Подразумева се, наравно, да ће на крају привремено бити затворани отвори прозора и врата, како би се спречило неовлашћено улажење у објекат, али и даље пропадање ентеријера.
– Следећа фаза подразумева израду пројектне документације на темељу које би дворац био не само саниран, него и реконструисан и конзервиран. Тим пројектом, који ће бити заокружен до краја 2016, биће сагледан како обим радова, које је неопходно предузети у архитектонско-грађевинском смислу, тако и процена финансијских улагања неопходних да се објекту обезбеди стабилност и препознатљивост у визуелном смислу, почев од обнове кровне конструкције, фасада и спољашње столарије, до реконструкције витража и декоративног програма. С друге стране, пројекат се неће бавити функционалном организацијом простора унутар објекта, јер то ће умногоме зависити од будућег корисника Шпицеровог дворца, односно од његове будуће намене.
Подсетимо, дворац је, како у својој студији наводи историчарка уметности Бранка Кулић, 1892. године изградио Едуард Шпицер, један од тројице сувласника Беочинске фабрике цемента. Пројектанта за своју породичну вилу он је потражио у Будимпешти, ангажујући Имреа Штајндала, иначе идејног творца чувеног здања Парламента. Породица Шпицер је пред почетак Другог светског рата напустила Беочин, а током њега је дворац коришћен као зграда немачке војне команде. После војне је објекат национализован и служио је као школа, библиотека, пословни простор, а коришћен је и као сценографија у филмовима Клинта Иствуда (“Ратници”), Емира Кустурице („Црна мачка, бели мачор”), Мирослава Антића (“Доручак са ђаволом”, “Свети песак”)...
– Интервентним радовима, којима ће се спречити потпуно урушавање дворца, а потом и израдом пројектне документације за његову целовиту обнову, створиће се основни услови за опстанак овог објекта који не само да спада у категорију Значајних културних добара, него у наслеђу Војводине представља јединствен пример еклектичке мешавине различитих стилова и сецесијских декоративних елемената, веома сложене композиције и изузетног богатства детаља. Но, с обзиром на то да је дворац данас у, очигледно, врло, врло лошем стању, треба бити реалан па признати да је само вишегодишњим планирањем и, наравно, улагањем, могуће вратити том здању добар део његовог изворног изгледа – закључује архитекта Јелена Филиповић.
Мирослав Стајић
