нађе на дневном реду Народне скупштине, али, нажалост, он не успева да дође ни до њених врата.
Хранитељи који усвајају децу с инвалидитетом подржани су и подстакнути од државе те им систем омогућава пристојан живот јер добијају бенифицирани радни стаж, туђу помоћ и негу и месечну плату. С друге стране, биолошки родитељи проводе 24 сата са својом децом, они су њихове очи, руке, ноге, глава, те већина њих најчешће због неге детета не може ни да ради и породице живе на рубу егзистенције. Од државе добијају само туђу негу и помоћ од 26.400 динара месечно, што је мизерно у односу на потребе детета ометеног у развоју, за терапеутска помагала, посебно превозно средство прилагођено потребама детета, пелене, терапије, као и бројна друга средства.
– На нашем последњем скупу, који је био у априлу, нагласила сам да ћемо, уколико поновно наиђемо на игнорисање Скупштине, опет излазити на улице и мирним протестним шетњама натерати власти да послушају оно што имамо да кажемо – каже председница Удружења грађана „Срећа” и мајка аутистичног детета Сандра Иванковић. – Морам да нагласим да немам ништа против Прајда, али је мене као човека повредило то што сам видела да су сви званичници били на Прајду, док се код нас ниједан није појавио, па се онда просто запитам зашто. Чекамо одговор надлежних, да ли су нас схватили озбиљно или не, а уколико нису, 2017. година ће бити у знаку наших протеста. Не желимо више пребацивања „лопте“ с једног министарства на друго, наши захтеви су јасни, имамо написану допуну закона и све смо испоштовали што је држава тражила од нас. Сада је на њих ред.
Ипак, неке институције имају слуха за породице деце ометене у развоју. Ове зиме почиње прва година пројекта рехабилитације деце с инвалидитетом на базенима Спенса, захваљујући надлежнима те установе.
– Градском секретаријату за дечју и социјалну заштиту, директору магистру Милану Јарићу, а посебно Драгану Крнети дугујемо велику заштавлност зато што су нам изашли у сусрет и омогућили нам да, по симболичној цени, користимо цео базен у одређеним данима и периодима, што је за нас више него човечност – истиче Сандра Иванковић. – Наша тежња је да се сваке зиме наша деца с инвалидитетом уче пливању и да имају неки вид рехабилитације јер је хидротерапија изузетно важна за њих. Надамо се да ћемо догодине добити више новца и да ћемо сваке године реализовати тај пројекат.
По речима наше саговорнице, тим чином спојиће се лепо и корисно. С једне стране, родитељи ће зими имати где да изведу своју децу с инвалидитетом, а с друге, деца ће истовремено имати рехабилитацију која им је преко потребна.
И. Миклоши
