традицији је организовао маскирану поворку која је у петак продефиловала градом, а нешто пре тога и предавање на ком је кустоскиња етнолог Татјана Бугарски подробно објаснила појам поклада, подсетивши на ритуале који су се том приликом упражњавали.
– Последњи дан пред почетак поста назива се покладе, а последња седмица Бела недеља – рекла је Татјана Бугарски. - Многи истраживачи сматрају да су ритуали које маскирани током ускрашњих поклада чине, остаци претхришћанских култова. Пошто се ритуал изводио у време смене годишњих доба, када се из неплодног зимског периода прелази у пролећни период обнове вегетације, приређиване су свечаности с обредима и магијским радњама за плодност које одликује еротски набој јер се веровало да се на тај начин може утицати на плодност природе.
Време одржавања поклада зависи од црквеног календара, тако да су православни прослављали целу Белу недељу, с Белим покладама као врхунцем, док је код католика то најчешће у недељу, понедељак и уторак, пред Пепељаву среду. Покладе су дан за праштање и весеље, а сматрало се да у период великог поста треба ући без греха.
У Војводини покладни опход под маскама најчешће представља симболично обилажење домаћинстава у којем учествују деца и омладина, а називају их комендијаши, мачкаре, грађеници, страшила, старци, кудељаре, фашанге, сватови, курјаче... Прерушавање уочи ускршњег поста и даље се одржава у неким местима, док је у неким заборављено. У градовима су приређивани покладни балови, а после Другог светског рата у селима игранке.
– Машкаре и фашанге су ишле кроз насеље као организоване групе, попут свадбене поворке, погребне или као групе различитих маски – објаснила је Татјана Бугарски. – Најчешће иду уз пратњу музике, оркестра и певају бећарце или пригодне покладне песме и обавезно праве буку, гласно причају и лупају. Лице им је покривено маскама, парчетом тканине или је нагарављено, најчешће су одевали преврнуте кожухе или су били огрнути чаршавима или поњавицама, а честа је била и промена полова, када су мушкарци облачили женску одећу и обрнуто. Традиционално маскирање подразумева и стављање неких животињских карактеристика, попут репа, рогова, кљуна или пак маскирање у медведа, вука или коња. Поворка маскираних улазила је у сваку кућу, где су их частили пићем и колачима и даривали, најчешће јајима.
По речима Татјане Бугарски, карневал је данас само забава, док је раније имао религијску функцију прочишћења и вентила који је омогућавао да се људи макар накратко у утврђеном року и на одређени начин ослободе чврстих друштвено моралних стега.
Ј. Вукашиновић
