заменили су музички и спортски идоли и ликови из серија. Популарност имена се, по досадашњим искуствима матичара, мењају на сваких десет година.
У матичним књигама из 19. века често су уписивана имена Алекса, Стефан, Марко, Вукашин, Богдан, Немања. Данас се деци дају кратка имена, која често подсећају на надимак. Међу кратким именима могу се издвојити: Хана, Лена, Тара, Уна, Теа, Дуња, Мила, Маша, Оља. Некадашњег Николу и Милицу с трона су скинули Огњен и Сара.
Што се Новог Сада тиче, новорођенчад пријављује Клиника за гинекологију и акушерство, популарна Бетанија, а имена заједничком одлуком дају родитељи.
– На овом подручју ређи су случајеви да људи, држећи се традиције, дају необично име своме детету, обично још увек деца носе име по баби или деди – рекла је матичарка Бранка Јовић, и додала да су необична имена с којима се она сусрела Миона, Тајна, Тигран, Тристан, Сењин, Симон, Ленка, а да се углавном враћају имена из наше историје.
По Породичном закону Србије, родитељи морају пријавити новорођену децу матичарима од у року од 15 дана, а имена им се дају у првих месец дана.
– Наш закон каже да се деци не могу давати погрдна имена, као што је у моје време било име Вук – нагласио је матичар Марко Ненин, и закључио да свако време носи своје.
Давање имена детету је највећи дар које оно добија након рођења, а временом ће се показати ко ће из те „трке” традиције, тренда и историје добити водеће место и почетну основу у томе. Важно је родитељима скренути пажњу на то да би требало да имају у виду да ли ће њихово дете име носити као оличење сопствене личности, украс или тег.
А. А. – Ј. А.
