Добра пореска берба у Карловцима

шефице Службе за утврђивање и наплату јавних прихода Љиљане Јерков, наплата пореза лане била је више од 90 одсто, што је стандардан проценат у Карловцима.

– До 14. фебруара, односно до 18. због празника, грађани имају рок да уплате прву рату пореза на имовину за ову годину – каже Љиљана Јерков. – На решењу им је назначен износ који треба да уплате, под претпоставком да су редовно плаћали прошлогодишње рате па да нема због чега да им се обрачунава камата. Врло је важно да, осим износа, испоштују и рокове за плаћање јер, ако касне с уплатом само један дан, сума коју треба да плате није више иста.

У случају нејасноћа и неодоумица увек могу да нас позову на бројеве 021/685-3036, 685-3083 и 685-3070, а није згорег и да дођу да им објаснимо директно оно што их занима. Радно време наше службе је од 8 до 14 сати сваког радног дана у канцеларији 53 у поткровљу Магистрата.

У Сремским Карловцима је прошле године донето 5.366 пореских решења, што је 1.895 више него претходне. До тог знатног повећања дошло је због тога што је од прошле године почела примена плаћања пореза на земљиште.

По Закону о порезу на имовину, предмет опорезивања су све парцеле веће од 1.000 квадратних метара, без обзира на то да ли је реч о шумском, пољопривредном или грађевинском земљишту.

Та чињеница и она да је просторним планом општине из 2006. године у викенд-зони намена замљишта промењена из пољопривредног у грађевинско, одразиле су се на повећање износа пореза на имовину појединаца иако цене непокретности нису мењане.

У вези с тим Општинско веће је половином новембра донело одлуку о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину у 2016. години с намером да се прилив пара од пореза у буџет битно не умањи, а с друге стране, да се изађе грађанима у сусрет колико то закон дозвољава.

– Покушали смо да нађемо начин да обавезу плаћања пореза на имовину прилагодимо конкретним ситуацијама – каже председник карловачке општине Миленко Филиповић. – Пронашли смо решење које је по нашем мишљењу прихватљивије све док се то земљиште не буде приводило основној намени и користило као грађевинско, када ће и стопа пореза бити потпуно другачије обрачуната. Мислим да то решење, којим се одређују две зоне за утврђивање пореза на имовину и грађевинско земљиште дели у две гдупе – до 2.000 квадратних метара и преко 2.000, показује да водимо рачуна о реалним могућностима грађана који су порески обвезници, у мери у којој је то могуће, али и о приходним ставкама буџета, што смо дужни да чинимо.

З. Милосављевић