је у Ватрогасном дому у Будисави, што је уједно било и премијерно представљање тих изума у Србији.
- Ова средства су углавном еколошка, те приликом достизања високих температура, она не ослобађају токсичну масу - објашњава главни референт за науку фирме “Матосејф” (Mattosafe) Мато Зубац, један од изумитеља тих производа. - То је веома битно за ватрогасце, јер највише страдају од гушења.
Двориште Ватрогасног дома претворио се у простор погодан за импровизовање пожара. Иако су неки од пожара деловали као да се никада неће угасити, екипа за демонстрацију успешно је санирала сваки пламен.
Најпре су биле запаљене три кућице направљене од различитог дрвета, од којих је једна била премазана противпожарним средством, те је прошла са најмањим оштећењима, како са спољашње, тако и са унутрашње стране. Како је буре са петролом разбуктало већу ватру, те скренуло пажњу присутних на новонастали инцидент, један од ватрогасаца је искористио прилику да демонстрира апарат за гашење пожара класе Б са еколошким средством. Након тога, прешло се на “трку у горењу” обичне сламе и оне третиране “Мато” средством, који не дозвољава ширење пожара. Тако се, практично, третирана слама није ни упалила. Метални базен напуњен водом и течностима које у стотинки разбуктају ватру, упаљен је и успешно угашен након две “дозе” противпожарног средства. Затим је уследила и примена еколошких премаза и на платну.
- Имамо и пример у хали, где смо поставили два експоната, на лиму и фибергласу. До 15 минута смо грејали на 400-500 степени, и показали да с друге стране, где је фибер, неће доћи до горења - доказао је Зубац, објашњавајући да тај њихов производ спречава да температура у језгру пређе 180 степени, што је предуслов да се не сруши грађевинска конструкција.
Ватрогасци у Будисави радознало и радо су дочекали препарате који ће им олакшати посао.
- Ово је нешто ново, а сад ћемо видети шта ће бити. Техника иде напред, надамо се на боље, и ово ће само помоћи - каже представник ДВД “Будисава” Батори Ференц, познат и као Теча. - Тренутно располажемо са два возила и неколико приручних апарата, а слободно могу да кажем да смо једна од најуспешнијих ватрогасних јединица у околини и да ћемо са новом технологијом бити још успешнији.
Оно што је нарочито специфично у читавој причи јесте то да су у питању производи српских научника, а да су на позитивнији одзив наишли у иностранству.
- Ми већ дуго имамо много производа који побољшавају пожарну отпорност материјала и иновација у погледу нових средстава за гашење пожара, али упорно одбијамо домаћу памет - рекла је секретарка Ватрогасног савеза Новог Сада Весна Крњаић, која сматра да је највећи проблем у законској регулативи која није прецизно дефинисана.
С друге стране, Зубац каже да наши одређени субјекти, који би требало нешто да знају о томе, стидљиво знају и не изјашњавају се по том питању. Такође, проблем је и неусклађености стандарда, али, када је нешто у потпуности ново, како и може да се сврста под било који стандард, пита се Зубац. Професор Милан Прокин део је тог изумитељског тима и он је нагласио да сва та средства за гашење пожара не садрже ни једну једину токсичну материју, што је усклађено са свим светским списковима класификованих супстанци. То значи да, и оне супстанце које су у некој држави можда дозвољене, ипак се не налазе у “Мато” препаратима.
Л.Радловачки
