Др Бранко Илић - човек који је задужио Нови Сад

У уторак, 28. јуна навршиће се 50 година од смрти др Бранка Илића, чувеног новосадског лекара и колекционара, који је

непосредно уочи одласка на вечни починак, даровним уговором, драгоценом приватном колекцијом ликовне и примењене уметности обогатио културну баштину Новог Сада и Војводине. Прошло је, дакле пола века откако се својим последњим, великодушним чином др Бранко Илић сврстао у ред појединаца који су свом народу завештали оно што им је у животу било најдрагоценије, а што су, на сву срећу, тадашње градске и покрајинске власти умеле да препознају.

Уложивши велика материјална средства и друштвени положај, др Бранко Илић је у току неколико деценија успео да створи врхунску уметничку колекцију, јединствену на подручју Србије. Њен квалитет одражава укус, уметнички дар и општу културу др Илића који је, упркос бројним административним и здравственим проблемима у последњим деценијама живота, успео да сачува збирку у целини и такву је дарује свом народу. На тај начин је овај колекционар постао важна спона између старих мајстора и публике, европске уметности и домаће јавности.

- Од 1968. године Илићев легат, данас Збирка стране уметности Музеја града Новог Сада, трајно је изложен на увид јавности чиме је жеља колекционара у потпуности испуњена - каже музејска саветница, историчарка уметности Љиљана Лазић. - У истом простору, 7. јуна, у Музеју града Новог Сада (Дунавска 29) отворена је изложба посвећена др Бранку Илићу која ће трајати до краја августа. Поставка се бави биографијом новосадског дародавца, али приказује и део предмета његове уметничке колекције који до сада нису били изложени.

Биографија др Бранка Илића често је предмет интересовања посетилаца Збирке стране уметности. Импресионирани вредношћу легата, увек су жељни да сазнају више детаља о човеку који је био фасциниран делима стране уметности.

- Реч је о амбициозном и интелигентном младићу који није желео да се бави земљорадњом у родном Жабљу, већ да студира у европским престоницама, о угледном лекару који је у Новом Саду водио живот припадника високе грађанске класе - вели наша саговорница. - Мало је познато да је др Илић био одличан ђак Велике српске православне гимназије, у којој је имао прилику да осам школских година проведе са бројним будућим интелектуалцима који су оставили траг у историји, друштвеном и културном животу ових простора. Универзитетску лекарску диплому је добио у Будимпешти 1914. године, а своја новостечена знања је одмах морао да употреби на фронту у Галицији, где је био послат као регрут војске Аустроугарске. Једино сведочанство из тог периода су Илићеве фотографије са ратишта које су данас део његове заоставштине.

После рата је кратко стажирао у Београду, да би се 1922. године доселио у Нови Сад. У току треће деценије 20. века др Илић је успешно градио каријеру и међу Новосађанима почео да стиче репутацију доброг лекара и угледног господина.

- Отворио је санаторијум, прво на Телепу, а затим у Железничкој улици где је саградио репрезентативну кућу.  У то време је основао и породицу, оженивши се Јованком Красић, младом студенткињом архитектуре, касније сарадницом Драгише Брашована. У причи о др Илићу истиче се и његово јавно деловање између два рата, када је био политички активан и, неко време, вршио дужност председника Општине Нови Сад (1936-1938) - наглашава Лазићева.

Колекционарска каријера, која је трајала више од пола века, представља најважније поглавље животне приче др Илића. Уз помоћ стручњака, али и на основу личних афинитета, од двадесетих до шездесетих година 20. века Илић је сакупио више од 400 уметничких предмета - слика, скулптура, графика, намештаја, тепиха, сатова, предмета од сребра, порцелана и стакла.

- У његовој збирци нашла су се значајна дела италијанских сликара - Карлета Каљарија, Ђан Батисте Ланђетија, Франческа Моле, Себастијана Ричија, Алесандра Мањаска..., затим холандско-фламанских аутора Хендрика ван Балена, Корнелиса де Воса, Јана ван Бајлерта, Питера Класа, Филипа Вувермана, Јана ван Хујсума и других, али и слике уметника из других европских земаља, попут Себастијана Бурдона и Филипа де Шампења из Француске или Ивана Констановича Ајвазовског из Русије. Предмети примењене уметности су још разноврснијег порекла, од Далеког истока, Персије и Кавказа до радионица у Бечу, Мајсену, Паризу где су произведени најфинији комади од сребра, порцелана и стакла, као и, стилски разнородни, примерци намештаја и сатова. Целокупна колекција покрива период од 15. до прве половине 20. века, што је чини изузетно едукативном за све посетиоце Збирке стране уметности - истиче ауторка изложбе о др Бранку Илићу Љиљана Лазић.

С. Савић

 

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести