Та два млада проналазача бриљирала су захваљујући свом изуму – роботу Финчу (Финћ) који помаже слепим особама да се снађу у простору. Следећи корак за њих двојицу требало би да буде учешће на Сајму иновација у Женеви, где су позвани, али за одлазак им је потребно око 5.000 евра.
– Били смо на такмичењу „Иност младих” у Босни, када смо, у хотелу у којем смо били смештени, упознали слепог чвека који на основу Брајеве азбуке прави књиге – сећа се Гојко Панић. – Веома нас је задивило како он без чула вида успева да уради све своје послове. Хтели смо да помогнемо таквим особама на неки начин. Идеја је била да направимо робота Финча, који би функционисао као неки пас водич. Слепи би га користили за оријентацију у простору и он би их обавештавао о препрекама и усмеравао где треба да иду и како да се крећу.
Како објашњава други део тима Дарко Бирач, када робот, који је малих димензија и личи на нешто већег белог миша, приликом кретања наиђе на препреку, његови сензори то детектују и он је заобиђе. Осим тога, он има и гласовну опцију, односно одговара на питања, што представља едукативни аспекат направе. Након што је Финч завршен, двојица седмака су, уз своју менторку, наставницу информатике Јасмину Јерковић, послали видео-запис о свом пројекту на такмичење у САД, на основу чега су и освојили прво место.
– Награду смо добили за идеју и реализацију, односно програмирање – каже Дарко. – Потајно смо прижељкивали да победимо, а сада се надамо неком даљем напретку. Волели бисмо да одемо у Женеву и тамо се опробамо.
Гојков омиљени предмет је, осим информатике, математика, а обојица у слободно време, између осталог, тренирају фудбал и свирају гитару. Сличности нису случајне, имајући у виду да су њих двојица рођаци. Обојица планирају да упишу гимназију, а потом и информатичке технологије, да тако, како каже Дарко, створе добар темељ за образовање. Овај двојац је, пре светског успеха, иза себе већ оставио завидан број признања са разних такмичења и фестивала науке.
Све у вези с роботом који су направили, кажу, научили су на часовима информатике. Менторка Јасмина Јерковић била је уз њих, а додатно су радили и код куће. За тај пројекат им је требало више од три месеца интензивног рада, док, заједничким снагама, неке мање сложене задатке могу завршити и за сат-два.
– Иза нас је доста рада и још увек се ради па се надам да ће и у будућности бити мног лепих достинућа наших ученика – каже наставница информатике Јасмина Јерковић. – Када се ради, успех се, природно, прижељкује. Ипак, деца морају да схвате да само својим трудом и радом могу постићи нешто и бити примећена. То се и у овом случају показало и њихов рад је високо вреднован. Надам се да ће се тако и наставити.
Међутим, као и у већини школа, опрема на којој су каћки светски шампиони припремали свој пројекат није на завидном нивоу.
– За софтвер се још и сналазимо, али хардвер нам је највећа бољка, што, верујем, није случај само с нашом школом. Техологија напредује из дана у дан, а ми нисмо у могућности да то пратимо. Често деца и ја доносимо опрему од куће и трудимо се колико можемо. На крају, сви ти успеси, у ствари, показују колико је ту заиста рада, труда и жеље да нешто ново науче, усаврше и пренесу на млађе генерације – каже наставница.
Дарко и Гојко, након светског успеха на такмичењу у Америци, сада своју пажњу усмеравају на сајам у Женеви, где се надају да ће успети да оду и покажу шта умеју. Да би проширили вест о свом проналаску, они су направили и „Фејсбук” страницу „Финћ и Фунћ на путу за Женеву”, на којој могу да се прате новости у вези с тим тимом наших младих научних нада. Како нам је рекао Гојков отац Станоје Панић, подршка родитеља је максимална, а уз додатну помоћ добрих људи, он се нада да ће деца успети да отпутују на такмичење. Уколико неко жели да им помогне у томе, може се јавити у ОШ „Ђура Јакшић” у Каћу, наставници Јасмини Јерковић, или Гојковим и Дарковим родитељима, који ће их упутити на који начин могу то учинити. Ако стигну до Женеве, Дако Бирач и Гојко Панић још једном ће свету представити свог несвакидашњег робота, а за ту прилику, кажу, „крчкају” још понешто у својој информатичкој кухињи.
Д. Ристић
Фото: Б. Лучић
