непрестано и несебично на услузи је грађанима, љубитељима књиге. Један од основних циљева библиотеке јесте да услугама корисницима и програмским садржајима прилаже градској култури, што је од додатног значаја откако је Нови Сад понео титулу Европске престонице културе 2021. године.
– Једини прави коректив у раду је оно шта мисле корисници, због којих ми постојимо и који нашем раду дају смисао – с правом истиче директор библиотеке Драган Којић. – Град, као наш оснивач годишње уложи више од сто милиона динара у програмске активности библиотеке, која ради у 26 стационарних објеката и располаже фондом од преко 530.000 књига. По закону, то је матична библиотека за Јужнобачки округ и укључује више од 230 општинских, школских и специјалних библиотека, међутим, у озбиљном је дефициту кад је простор у питању.
– Библиотеци недостаје сала за промоцију и представљање књига, сала за изложбе и састанке, простор за посебна одељења, било је речи о издвајању Дечјег одељења као посебне целине, формирању тинејyерског и музичког одељења, а недостају још и најмање две-три читаонице за средњошколце и студенте - истиче Којић.
Наиме, национални стандарди, који полазе од величине града и његових потреба, кажу да би Градска библиотека требало да има више од 10.000 квадратних метара расположивог простора за своје активности, а новосадска библиотека има свега око 2.800. Директор Којић верује да је Град и то имао у виду јер од 2014. године издваја новац за израду пројектно-техничке документације за доградњу библиотеке. Разматрајући тај циљ, појавила се потреба за новом локацијом јер на постојећој доградња није могућа. У сарадњи са Заводом за урбанизам и Јавним предузећем „Пословни простор”, нова локација је пронађена, остаје још да се чује мишљење Градске управе. Ово су уједно планови и приоритети Градске библиотеке и у наступајућој 2017. години.
Библиотека, по речима Драгана Којића, свакодневно настоји да пружи свој допринос побољшању система вредности и да се знање и допринос сваког појединца друштву врате у фокус вредносног система. Више од 26.000 уписаних чланова годишње представља већ традиционалан број суграђана који се окупљају око те наше јединствене културне установе с богатом програмском активношћу.
– Изузетно значајна карактеристика којом се наша библиотека може похвалити јесте велика издавачка делатност, груписана у неколико едиција и колекција. – Посебно смо поносни на нашу едицију „Новосадски манускрипт” – наглашава директор Којић. То је, по оцени шире јавности, једна од бољих колекција у издаваштву Србије уопште.
Последња објављена у тој едицији је књига Триве Милитара „Живот Новог Сада за време Великог рата”. Објавили су и Илију Огњановића Абуказема и његове чувене „Шетње по Новом Саду” и Зборник литерарно-калиграфских радова, а интересантна њихова публикација је и својеврсни каталог изложбе „170 година хода кроз историју новосадске Градске библиотеке”. Уз њега придодали су и избор од десетак најлепших текстова о Српској читаоници новосадској.
- Препорука из библиотеке и моја лична је да се читају домаћи писци и класици – “Малог принца” бих препоручио свим генерацијама. У сваком случају, када је реч о књижевности, требало би читати дела непролазне лепоте, јер читањем књига ипак треба да се развија креативни, стваралачки дух и да садржај књига носи неке етичке и моралне поуке – закључује Драган Којић.
Б. Павковић
Најчитанији Булић и Великић
Неки од најчитанијих наслова током 2016. године на Дечјем одељењу били су “Мушки дневник” 1. и 2. део Душана Пејчића, “Лето кад сам научила да летим” Јасминке Петровић, “Хајдук у Београду” Градимира Стојковића, “Софијине љубави” Раше Попова, “Загонетке” Гвида Тартаље, “Матилда” Роалда Дала, а на Одељењу за одрасле највише су тражени “Теслина пошиљка” Вање Булића, “Иследник” Драгана Великића, “Дом госпођице Перегрин за чудновату децу” Рансома Ригса, “Вере и завере” Александра Тишме, “Девојка из воза” Поле Хокинс, “Музеј невиности” Орхана Памука, “Убити птицу ругалицу” Харпер Ли и друге. Такође је доста читана популарна психологија и дела Лујзе Хеј.
