И на Брајевој азбуци писана, белетристика најпопуларнија

 јер се ради о издањима која могу користити само слепи и слабовиди. – Слепима и слабовидим особама је то једини начин да им књиге буду доступне, а јављају се и људи који имају дислексију – проблем са читањем, или квадриплегију јер не могу да окрећу листове папира – објашњава координаторка библиотечке и издавачке делатности педагог Јасна Неговановић.



– Звали су нас и они који немају никаквих тегоба али им је слушање књига једноставније од читања, међутим, њима не можемо да издамо књиге. Издања која ми имамо су алтернативна и рађена су као библиотечки примерак и забрањено је њихово копирање. Она додаје и да већину чланова библиотеке познају, да с њима контактирају телефоном, имејлом, писмима као и то да запослени у библиотеци некад сами бирају књиге за кориснике па због тога морају да знају њихове навике и преференције. Библиотека нуди широк спектар литературе – белетристику, која је највише читана, затим, романе, домаћу,  дечју и класичну књижевност, путописе, аудио-књиге из области психологије, популарне науке, исхране и здравља, филозофије…



– Имамо толики избор књига јер су и сами корисници библиотеке различитих профила, па треба задовољити свачији укус. Материјал на Брајевој азбуци и аудио-материјал позајмљује се на месец дана, а корисници чувају и редовно враћају позајмљено – каже Јасна Неговановић.



Библиотека има  значајан фонд звучних и Брајевих књига и оне не постоје у продаји. Постоји око 17.500 библиотечких јединица, док дискова има више од 5.000, а од сваке књиге има обично три до пет примерка. Осим тога, постоје и четири звучна часописа – за децу, за женску популацију, један је општег информативног карактера и један је на мађарском језику.

Од мањинских језика у фонду постоје само књиге на мађарском, и то до 200 наслова. Јасна Неговановић каже да је за насловима на мањинским језицима потражња много мања и да досад није било великог интересовања, а с обзиром на то да је библиотека ограничена финансијским средствима, нису разматрали проширење тог фонда.



– Тренутно има око 1.050 корисника библиотеке, неки престану да читају, нови се уписују, нису сви сто посто активни, али велик број њих чита континуирано. Могу рећи да слепи много више читају него остали који читају на црном тиску, нарочито зато што звучна књига може да се слуша успутно па има и оних који преслушају и десетак књига месечно – тврди Јасна Неговановић.



Сви примерци се, по потреби, шаљу поштом по целој Србији, а имејлом и у иностранство. Откад су у просторијама Савеза направљени студији за снимање звучних књига, у Савезу су почели да праве своја издања аудио-књига јер су их дотад добављали само из Београда. Након неког времена, студији, пултови и техника за снимање опремљени су новом компјутерском техником и одонда је кренуло дигитално снимање књига, набављени су први Брајеви штампачи, па се отад у Савезу штампа на Брајевом писму.



У склопу Савеза слепих и слабовидих Војводине постоје две студијске кабине за снимање материјала и у њима бораве хонорарни читачи. Они нису професионалци, него је довољно да испуњавају услове течног читања, добре дикције и да имају пријатан глас. Осим те библиотеке, у целој Србији постоји само још једна аудио-библиотека намењена слепима и слабовидима, у Београду. Савез слепих и слабовидих Војводине финансира Покрајински секретеријат за културу и јавно информисање, а финансира се и преко пројеката као невладина организација.



Теодора Стојшин

Мултифункционална читаоница



Савез слепих и слабовидих има у плану да опреми свој простор и оспособи мултифункционалну читаоницу, где би сами чланови имали приступ свему што је снимљено на хард-диску.

– Они би ту преслушали делове књига, самостално их пребацивали, а ти рачунари би били опремљени читачем екрана и синтетизатором говора да би корисници сами могли доћи до целокупног књижног фонда. То је последњи пројекат који је урађен, али засад нисмо добили новац за то па се надамо да ћемо успети да то реализујемо – наводи координаторка библиотеке Јасна Неговановић.