Истински хероји и велики хуманитарци
- Један од најупечатљивијих доказа да је Нови Сад најлепши и најхуманији град јесте управо тај да имамо хумане људе који су 50, 75, 100 и више пута
добровољно донирали своју крв - поносно је рекао председник Црвеног крста Новог Сада пуковник др Братољуб Бркљача на додели плакета поводом Светског дана добровољних давалаца крви у Градској кући. Признање је добило 73 Новосађана који су крв дали 50, 75 или 100 пута до сад, а девет колектива је добило плакету “Широко срце” за 2015. годину.
Како је вршилац дужности начелника Градске управе за здравство др Мила Уверић Радовић истакла, Нови Сад има стабилну мрежу давалаца крви и развијену групу волонтера који безрезервно помажу и спасавају више од хиљаду живота.- Захваљујући вама, увек имамо довољно крви за неког појединца који је у несрећи или болести - истакла је др Уверић Радовић, нагласивши да су управо добровољни даваоци крви истински хероји нашег града.
У име Градске куће присутнима се обратио шеф кабинета градоначелника Александар Петровић који је честитао свим добитницима плакете и рекао да заслужују да се говори о њима захваљујући делима које чине за друге. Пожелео им је да их здравље дуго служи како би имали могућност да наставе у том хуманом маниру.
Будући да је овогодишњи мото Светског дана “Све нас повезује крв. Подели живот, дај крв”, директорка Завода за трансфузију крви Војводине др Радмила Јовановић скренула је пажњу на то да нас све повезује крв, као и да је више од седам хиљада пацијената којима су добровољни даваоци крви помогли у оздрављењу.
- За сада имамо довољне залихе крви за све пацијенте, али будући да ће лето и да тада буду несташице, позивам све грађане да се прикључе породици добровољних давалаца крви – апеловала је др Јовановић.
Плакету за остварених 100 пута добровољног давања крви примило је 12 давалаца, за 75 давања њих 14, а за 50 пута награђено је 47 давалаца. Међу најдуговечнијим хуманитарцима нашла се само једна дама Светлана Новаковић. Они који су стотину пута донирали своју крв значи да су почели бар пре тридесетак година.
- Почео сам, не баш млад, као тридесетогодишњак, јер је једном мом колеги, док сам радио у полицији,била потребна крв - присећа се добитник плакете за 100 давања крви пензионер Бошко Маленић који је, до сада, заправо, дао крв 101 пут. - У почетку сам давао четири пута годишње јер сам учествовао у свим активностима Црвеног крста. Оно што ме је мотивисало да почнем, али и да наставим са донирањем крви, јесте најлепши осећај када ти је пуно срце јер знаш да си некоме спасио живот и да си користан у овом друштву. Сад сам пред завршетком своје каријере, могу до 65. године да дајем крв, па ако ме здравље послужи, наставићу да је дајем.
Бошко каже да у свему овоме није у питању само крв, већ то што дајете некоме део свог тела. Људи који су донатори они су велики хуманитарци широког срца који знају и како да се друже и како да помажу. И баш како је и пуковник др Бркљача рекао, добровољни даваоци крви имају најчистију и најхуманију душу.
Л. Радловачки