Школа је обновила ђачке клупе и столице, али нису имали довољно новца и за нове катедре. Стога је Бајшански одлучио да за почетак поклони две.
– Увек сам био немаран и несташан ђак, сви у школи су ме знали због тога, и ово је прилика да се на неки начин искупим за своја понашања – искрен је Бајшански, који сматра да га је спорт начинио оним што јесте, а не лошије оцене. – Нисам знао да школи фали десетак катедри, знао сам за четири, тако да ћу у скорије време поклонити још две.
Како каже Бајшански, спортиста, хуманитарац и председник Удружења грађана „Нови Сад”, сви треба да помажу колико могу јер ће сутра-прекосутра њихова деца седети у тим клупама, проводити време и учити у тим условима.По речима учитељице Даринке Миловановић, родитељи се већ труде да уреде учионице у којима бораве њихова деца.
– С претходном генерацијом смо скупили новац и средили плакаре, с овом смо направили ормариће, школа је платила да се зидови окрече – рекла је одушевљена Даринка Миловановић, која још увек није свесна тога да је добила нови сто за којим ће да ради. – Трудимо се да све средимо.
– Ова катедра је много практичнија, заузима мање простора, ђаци ће боље да виде шта пише на табли, а биће боља и прегледност мојих ствари на столу – каже учитељица Милица Јокић, која се труди да својим уредним столом ученицима да пример како треба и њихов да изгледа.
Старе столове ће искористити за рециклирање, као и све остале старе ствари у школи. Како се нада Милица Јокић, од тог материјала могу направити полице за књиге или нешто слично, а корисно. А да би се ученицима пробудила свест о хуманости и помагању онима којима то највише значи, ђаци су за школску славу имали задатак да напишу састав на тему „Чиним добра дела”.
Осим обнове и преосталих катедри, у плану је да ОШ „Светозар Марковић Тоза” купи нове апарате за кухињу јер се свакодневно у школи храни 150 деце, а ускоро би требало да им стигну и нови рачунари.– Последњих седам година се трудимо да што боље опремимо школу, а задовољство је сарађивати с Гораном, који показује иницијативу и оно што науми – и уради – објашњава директор школе Петар Наранчић. – Сви чекамо да неко други реши проблеме, уместо да сами засучемо рукаве.
Л. Радловачки
