Кашкајиш понео ласкаву титулу. Одмах по завршеном избору, најављена је нова кандидатура Новог Сада јер за ту титулу град може конкурисати из године у годину. Што се тиче Европске престонице културе за 2021. годину, и ту је Нови Сад ушао у финале, где ће одмерити снаге с Херцег Новим, у категорији градова из земаља у процесу придуруживања Европској унији, док ће Румунија и Грчка дати још по једну престоницу културе као државе чланице ЕУ.
Вођа пројектног тима за кандидатуру Новог Сада за ЕПК 2021. године и Омладинску престоницу Европе и председник УО „Егзит фондације“ Немања Миленковић за „Дневник“ износи своје виђење оног што је град прошао у тим процесима и оног што га тек чека.
Можете ли да сведете стање обе кандидатуре у овом тренутку, колики су њихови трошкови и колико се постигло?
– Европска унија броји негде око 105.000 градова. Чак и у таквој конкуренцији, при том као град ван ЕУ, Нови Сад је успео да постане финалиста у кандидатурама за Омладинску и Културну престоницу Европе. Дакле, када имате шансе 105.000 : 1 и при том дођете на 1 : 2, верујем да је то и више него фантастичан успех па тиме, не и трошак, већ улагање у наш град, на који сви скупа треба да будемо поносни. Штавише, уз сва искушења, добра и она мање добра, кроз које је прошао Нови Сад везано за обе кандидатуре, наш град је показао жељу, истрајност и одлучност да постане Омладинска и Културна престоница Европе. То је потврдило не само на идентитетско богатство различитости, у контексту националних заједница који живе у Новом Саду, већ и на поштовање различитих мишљења, идеја и ставова. Конкретно, што се кандидатуре за Културну престоницу тиче, кроз партиципативан приступ у протекле четири године на свим нивоима, Нови Сад и Новосађани су и кроз тај, не лак процес, показали да су благи и толерантни, а опет истрајни и одлучни у циљевима које поставе. Ако културу дефинишемо као „начин живота”, то онда јесте једна од наших одлика, очигледно и предности.
С друге стране, улазак у финале обе кандидатуре као и жеља да се у томе истраје, ставља теме културе и омладине у развојни фокус Града као својих приоритета. Већ данас имате неке од конкретних резултата. Прошлогодишњи дуплирани буyет за омладину ће бити потврђен, и тиме, верујем, утврђен као константа и за наредне године. Препуштајући вођење кандидатуре Новог Сада за Омладинску престоницу Европе младима, „Егзит фондација“, која и била иницијатор тог пројекта, жели да оснажи омладински сектор да би се још увезао и умрежио и на тај начин с још већим самопоуздањем наставио да се развија на добробит целокупног друштва.
Шта даље предстоји на оба пута и како ће се то одразити на град?
– Тимовима који раде на кандидатурама, у најкраћим цртама, предстоји рад на захтевним апликацијима, међународној сарадњи и подршци, као и промоцији Новог Сада као кандидату за Омладинску престоницу и Европску престоницу културе. Ипак, постоји и важан сегмент који морам да напоменем, а који се односи и на саме грађане. Неопходно је да ми сами поверујемо у то да можемо постати грађани града који је Европска престоница културе и младих. То не кажем случајно јер, ако ми у то не верујемо и не желимо, а од појединаца, који су, на срећу, у мањини, то чујем и видим, како ће нам други поверовати? Када то уверење да можемо бити престоница Европе почне да живи међу нама, то ће постати наша реалност. Има ли препрека на том путу? Наравно, зато смо се и кандидовали да неке о њих превазиђемо. Културу не чине само музеји, позоришта, галерије, биоскопи, фестивали… већ пре свега људи који раде у њима и за њих и посећују их. Дакле, они који узимају активно учешће у култури као начину живота. То намерно напомињем јер постоје индиције и искуства претходних Европских престоница култура да комисија која одлучује о томе ко ће то бити 2021. године врло лако може посетити и наш град да би и од самих Новосађана чула да ли то заиста желе, и колико. Ако ми сами не верујемо у то и не желимо да то и постанемо, шта мислите, који ћемо утисак оставити на њих?
Какви су заправо планови града за Кинеску четврт и колика и каква улагања ту предстоје?
– И даље верујемо да Youth creative полис јесте један од адута за добијање обеју престижних титула. Идеја „Егзит фондације“ да некадашњи комплекс „Петар Драпшин“, познатији као Кинеска четврт, постане не само креативна четврт већ и омладинска – град/полис, већ је победа. У годинама које долазе, идеја је да се на том простору сместе омладински центар с проактивним омладинским организацијама, али и представницима младе и самоникле креативне индустрије (фестивали, представници индустрије компијутерских игара, заната, ИТ сектора...). Осим што је незаобилазни део обе апликације у процесима кандидатура, идеја о једном таквом полису је подржана на свим нивоима: и од грађана, и од невладиног, јавног и приватног сектора, као и од медија. По мени, највећи успех је то што је за нешто мање од године, некадашњи простор недефинисане намене постао незаобилазни део стратешких докумената развоја Града. Већ то је огроман корак. Наравно, следећи кораци постају све захтевнији... па тиме и ближи остварењу те прелепе визије.
С. Крстић
Лакши приступ фондовима ЕУ
– Темишвару, нашем граду-побратиму, као румунском кандидату за Европску престоницу културе, желим много успеха на том путу, али и њима, а пре свега нама самима, желим да будемо реалистични и по том питању. Свакако да град с титулама има лакши приступ фондовима ЕУ, али у којој мери ће они бити отворени за нас, поготово што Република Србија није чланица Европске уније, остаје отворено питање. На нама је свакако да то максимално искористимо, пре свега програмски, а потом и инфраструктурно у мери у којој то буде реално и могуће. Но позитивно је и чињеница да развијамо моделе који тако нешто омогућавају, ослањајући се и на сопствене снаге... а то заиста може постати највећа победа Новог Сада и Новосађана.
