весељем старијих и циком деце. За разлику од претходних пет година, овог пута се нису чули прасићи и магарци, само по која овца и коњи.- Инспекција је забранила ’ватање прасића и трку магараца јер сматрају да је то мучење тих животиња - жали нам се организатор манифестације Светозар Мургашки. - Деца су се највише радовала том програму, али ми примењујемо закон.
Осим изненадне промене програма, изненађујуће је и мање посетилаца ове године. Мургашки сматра да је разлог томе што многи пољопривредници користе лепо време да ураде на њивама заостале послове, а да је неке и одбио превише топао дан. Излагача је било двадесетак и представљали су неколико сорти оваца, сухомеснатих производа, механизацију, а у импровизованим уличицама салаша могли су се наћи и разни слаткиши, колачи, јагоде, играчке...
- “Ченеј у мају”, али и сличне манифестације, су од велике користи јер пољопривредници имају прилику да изложе своје производе, да створе нове контакте, као и да отворе неке практичне теме, да представе своје проблеме - рекао нам је специјални саветник министра пољопривреде др Владо Ковачевић. - Пољопривреда је наша шанса, мало земаља у свету може да се похвали квалитетом који ми имамо. Зато Министарство пољопривреде подржава и помаже овакве манифестације.На овом ченејском салашу били су сви - и најмлађи и најстарији. Свако је нашао своју занимацију, а деци су се, осим играчака и слаткиша, нарочито допале мале овце и пони.
- Највише ми се свиђа пони. Први пут сам сада јахала и осечај је прелеп - каже нам Тијана Ковачев (9) из Чортановаца која је први пут посетила ову манифестацију са стрицем и дедом. - Мало је вруће, али ми се све допада. Пробала сам и гулаш, лепше су га скували од моје баке.
И док су млађи искористили прилику да мазе животиње, старији су, пак, тражили неку да купе.
- Тражимо неког овна за наше стадо - прича нам Тијанин стриц, Горан Ковачев. А за забрану неких традиционалних дисциплина коментарише као непотребну, пошто је у Америци хватање прасића дозвољено.Оно у чему су сви уживали без премца јесте вожња фијакером. А колико кошта једна вожња?- Колико дате - узвикује млади фијакериста Никола Цвјетићанин (14).
Да нас не би превше ударило сунце, одлучили смо да се сместимо међ’ такмичаре у кувању паприкаша. Десетине многобројних екипа као да је поново прослављало Први мај. А салаш је мирисао на паприку, лук, сланине и алкохол.
- Ми кувамо прави чобански паприкаш. Значи, мора да има меша, лука, мало сланине, бибера, паприке и соли - објашљава нам аутоелектричар у улози главног кувара Жарко Шешебић из Новог Сад. - Паприкаш се спрема око два-три сата, како би све лепо омекшало. Сви га слично правимо, тако да ће нијансе одлучити ко ће бити победник. Нама ни није важно да победимо, најбитније је да учествујемо и да се дружимо.
Л.Радловачки
